Istraživanje kurira o slučajevima suicida u srbiji
CRNA STATISTIKA: Subotica i dalje grad sa najviše samoubica
Ned, 02.08.2015. 3:34h
→ Ned, 01.10.2017. 0:00h
Neslavni rekord Od 2009. do 2014. godine u tom gradu ubilo se 266 ljudi, a svake godine 44 građana Subotice digne ruku na sebe
BEOGRAD - Subotica, prema statistici, i dalje drži neslavno prvo mesto po broju samoubistava u Srbiji. U periodu od 2009. do 2014. godine u tom gradu ubilo se čak 266 ljudi, a svake godine u proseku 44 Subotičana digne ruku na sebe.
U srpskoj prestonici godišnje se ubije oko 200 ljudi, ali je taj broj daleko manji u odnosu na Suboticu ako se u obzir uzme da Beograd ima 1.675.043 stanovnika, a Subotica 139.612. To znači da na svaka 3.173 stanovnika Subotice jedan izvrši samoubistvo, a u Beogradu jedan na 8.500 ljudi.
Četiri dnevno
Vojvodina je, nažalost, oduvek bila srpska pokrajina s najvećim brojem ljudi koji se odlučuju da sebi prekrate muke. Tako se od 2009. do 2014. u tom delu Srbije ubilo čak 2.647 ljudi.
Milena Jerkov Bibić iz Centra za prevenciju samoubistava „Srce“ kaže za Kurir da godišnje 1.300 ljudi u Srbiji izvrši samoubistvo, to jest četiri osobe dnevno. - Najviša stopa samoubistava je u Vojvodini, a najmanje se ubijaju stanovnici Preševa, Bujanovca i Medveđe. Prema našim informacijama, kad je reč o nacionalnosti, najmanje je slučajeva samoubistava albanskog stanovništva - kaže Jerkov.
Prema njenim rečima, ljudi odlučuju da presude sebi kad ne mogu da reše problem, da se suoče s njim i nađu izlaz. - „Kad život nestane, nema ni problema“ - tako oni razmišljaju. Kad je reč o tinejdžerima, oni nisu ni svesni da je samoubistvo konačan čin, ubijaju se nehotice. Treba imati u vidu i da na jedno samoubistvo ide od 10 do 20 pokušaja, koji pogađaju najmanje šest ljudi - porodicu i prijatelje. Žene više pokušavaju da se ubiju, a muškarci više uspevaju u tome - kaže Jerkov.
Poziv u pomoć
Ona dodaje da je svaki pokušaj samoubistva poziv u pomoć i da ga treba shvatiti ozbiljno. - Pretnje i najave samoubistva ne treba gurati pod tepih. Neophodno je da se ozbiljno razgovara s tim ljudima, da se obrati pažnja na znakove kao što su bezvoljnost ili kad kažu da se loše osećaju. Na taj način oni se opraštaju sa okolinom i potrebno je da se zatraži i stručna pomoć kako bi ih sprečili u toj nameri - kaže Milena Jerkov Bibić.