IZ ISKUSTVA: Zabavljala sam se sa debelim muškarcem i od njega naučila važne stvari
Mislila sam da sam uspela da rešim sve svoje probleme sa telom pre nego što sam počela da se zabavljam sa trenutnim dečkom. Međutim, tokom poslednje tri godine naučio me je mnogo o veličini, gojaznosti i brizi o sebi. Kako? Tako što je bio debeo i nepomirljiv.
Moj dečko ima preko 136 kilograma, a jedna od stvari koje sam naučila odmah da cenim jeste to što nije oklevao da sebe naziva “debelim”. Za njega je to opis, a ne epitet. To me je zapanjilo s obzirom da sam bila u vezi sa muškarcima koji jednostavno nisu bili u stanju da prihvate svoje telo.
Želela bih da kažem da sam oduvek imala ovoliko samopouzdanja i iskrenosti kada je moje telo u pitanju, ali to ne bi bila istina. Mogu da se toliko iznervirama oko veličine odeće da ću kupiti manje laskav, ali manji broj, nekog odevnog komada samo da bih se osećala bolje. Čak sam odbijala da idem na određene događaje samo zato što sam se osećala “previše debelom” da stanem u bilo koju haljinu.
Ali kada smo počeli da se zabavljamo, raniji razgovori koje sam vodila sama sa sobom o debljini jednostavno više nisu bili dovoljno dobri. Znajući da je moj dečko zaista svakodnevno bio diskriminisan zbog svoje debljine, morala sam da se zamislim o čemu se ja zaista brinem. Da li je u pitanju moja debljina, ili vrednost.
Skoro uvek je ovo drugo.
Kada se loše osećam zbog svog tela, to se presipa i na druge sfere života. U pitanju je zlokoban krug, tako da je veza sa nekim ko se ne potresa oko toga šta drugi misle o njemu bila pravo otkrovenje.
Prva ću priznati da sam sujetna. Kada ne mogu da uđem u omiljenu garderobu koju sam planirala da nosim zbog kilaže, iznerviram se. Zabavljanje sa svojim dečkom nije magično učinilo da prihvatim promene u kilaži, ali je njegovo prisustvo učinilo da se osećam prelepo u njegovim očima bez obzira na sve.
Verujem u genetiku. On je bio krupan oduvek i nije uspeo da smrša čak ni kada je igrao fudbal dva puta dnevno. Njegovo telo je jednostavno trebalo da izgleda tako kako izgleda.
Vrlo često umem da jedem kada me obuzmu emocije ili se desi nešto ružno. To je nešto što ne možete da sakrijete kada živite sa nekim, niti bi trebalo. Činjenica da on to zna, znači da neće ostavljati grickalice i slatkiše u kući, ali kada se desi da se okrenem prema hrani kako bi se utešila, on je nežan prema meni i ne osuđuje me.
Umesto da me napadne, pričamo o problemu i pokušavamo da smislimo način da se to ne ponovi.
Suprotno onome što bi većina mogla da pomisli, on se ne nagrađuje hranom, i ne želi da ja to radim.
Mog dečka ne interesuje moja težina u smislu da želi da budem određene veličine. Ako bih se slučajno ugojila bez očiglednog razloga, pitao bi me šta se dešava, ali ne na način koji bi učinio da se osećam loše zbog toga.Nikada nisam mislio da bi te dve stvari mogle da idu ruku pod ruku, pošto sam uvek očekivala da će svi komentari u vezi sa gojenjem biti negativni.
Živimo u svetu koji je posvećen izgledu i to je jako opasno pošto sam mnogo puta želela da ostanem u krevetu samo zato što sam se osećala debelo ili ružno. On zna kako da se izbori sa time i ume da pronađe tu tanku liniju koja razdvaja mešanje i pomoć, jer zna da je situacija uvek komplikovanija nego što se to čini.
Kada se zabavljate sa debelom osobom, njihova veličina vrlo brzo postaje “problem” za ljude u vašem životu. Ne mogu da nabrojim koliko puta sam upitana da li “radi” na svojoj kilaži. Odgovor je ne.
On radi na tome da vodi svoj život što je zdravije moguće, na način koji njemu odgovara.
Tokom prvih meseci naše veze uvidela sam da veličina i ishrana nisu uvek nužno povezani, pa čak iako naša kultura želi da mislimo da ćemo se magično pretvoriti u ideal zgodnosti ako se hranimo “zdravo”.
Suprotno sterotipima koje imamo o gojaznim ljudima, on se ne prežderava brzom hranom, zapravo, više pazi o tome šta jede nego ja. Ranije sam mislila da ne brine o tome šta jede. Ali brine – samo ne pokušava da promeni svoje telo kako bi se uklopio u društvene standarde. I da imam magični štapić koji bi učinio da smrša preko noći, pomogla bih mu, ali ne zato da bi ga drugi više voleli, već zato što bi mu to olakšalo određene stvari poput hodanja i penjanja uz stepenice.
Sve što zaista mogu da uradim jeste da ga cenim zbog osobe kakva jeste, i to isto učinim za sebe.
(zena.tvbest)