Današnja deca žive u svetu kompjutera i raznih drugih tehnoloških čuda, ali ove slike iz detinjstva pamte oni koji su živeli devedesetih godina.
Svaki dan je bio nova avantura, a igre su se igrale po ulicama, sa loptom, koncem i sličnim stvarima.
U školi nije postojala tehnička olovka već drvena koju zarezujemo dokle god je to moguće.
U zimskim danima, glavna igra je bila "Zanimljiva Geografija" za koju nam nije trebalo ništa osim papira, olovke i moždanih vijuga.
Igre po ulicama su bile nešto najzanimljivije. Ali kada lopta ode pod auto, bilo je muke da je dohvatimo.
Sa koncom i rukama smo mogli mnogo toga da napravimo.
Kada otvorimo tek kupljeni proizvod, molimo Boga da je zamotan u pucketavu foliju sa kojom se igramo ceo taj dan.
Najveći problem nam je bio kada lopta ode kod komšije u dvorište. Stajali bi sve dok ga ne dozovemo da nam je dohvati.
Ako vam duvanje balona od sapunice nije bila glavna zanimacija, ništa niste probali.
Male baterijske lampe smo obožavali da stavimo na prst kako bi on zasvetleo.
Nema deteta iz devedesetih a da učiteljicu bar jednom nije nazvalo "Mama".
Zrakom iz lasera smo najviše voleli da maltretiramo brata illi sestru.
Svaka barbika na kraju je završila u komadićima.
Ne postoji dete koje gumicu za brisanje nije bušilo olovkom.
Prekriži A, B ili C, a ti obavezno oboji ceo kružić ispred tačnog odgovora.
Kada režeš olovku, obavezno malo zaoštri i gumicu sa druge strane.
A onda su stigli i telefoni sa najtraženijom igricom "Zmijica".
Šta je vama najviše ostalo u pamćenju?