Alena Tomaševića policajci u Vodicama kod Šibenika spasli sigurne smrti jer je iz revolta crvenom bojom poprskao svoju kuću otetu tokom rata. Na njega nasrnuli i metalnim šipkama
BEOGRAD - Srbina Alena Tomaševića, koji sa roditeljima više od 20 godina pokušava da povrati kuću u Vodicama otetu tokom rata, brutalno je pretukla grupa Hrvata.
On je na svoj nekadašnji dom bacio crvenu boju, a od linča ga je spasla policija, koja je slučajno prolazila Ulicom bribirskih knezova u Vodicama kod Šibenika.
- Bio je to potez očajnika. Revoltiran prevarom ili, ako ćete tačnije, školskim primerom otimanja imovine na koji niko neće da reaguje, uzeo sam crvenu boju i poprskao nekadašnji dom u Vodicama. Radnici s obližnjeg gradilišta odmah su skočili, a njih petorica-šestorica počeli su da me tuku i šutiraju po glavi i leđima. Jedan je podigao metalnu šipku, ali je naišla hrvatska policija i sprečila da me linčuju, možda i ubiju - priča za Kurir Alen Tomašević.
Međutim, umesto u Hitnu pomoć, policija ga je prvo privela u stanicu i optužila ga za „oštećenje tuđe stvari“.
- Pod ratnim uslovima i pritiscima, moj otac je dobio „ponudu“ Hrvata Branka Marića da zamene kuće. U tom trenutku to je izgledalo kao spasonosno rešenje, pa je otac u decembru 1991. sa Marićem potpisao preliminarni ugovor o zameni kuće. Međutim, ubrzo je video šta mu se nudi - da svoju kuću od 750 kvadrata u Vodicama zameni za nelegalnu i nedovršenu kuću od 280 kvadrata u okolini Knina. Zato otac nikada nije potpisao glavni ugovor o zameni kuće, niti je on overen u sudu ili opštini - objašnjava Tomašević.
On je na svoj nekadašnji dom bacio crvenu boju, a od linča ga je spasla policija, koja je slučajno prolazila Ulicom bribirskih knezova u Vodicama kod Šibenika.
- Bio je to potez očajnika. Revoltiran prevarom ili, ako ćete tačnije, školskim primerom otimanja imovine na koji niko neće da reaguje, uzeo sam crvenu boju i poprskao nekadašnji dom u Vodicama. Radnici s obližnjeg gradilišta odmah su skočili, a njih petorica-šestorica počeli su da me tuku i šutiraju po glavi i leđima. Jedan je podigao metalnu šipku, ali je naišla hrvatska policija i sprečila da me linčuju, možda i ubiju - priča za Kurir Alen Tomašević.
Međutim, umesto u Hitnu pomoć, policija ga je prvo privela u stanicu i optužila ga za „oštećenje tuđe stvari“.
- Pod ratnim uslovima i pritiscima, moj otac je dobio „ponudu“ Hrvata Branka Marića da zamene kuće. U tom trenutku to je izgledalo kao spasonosno rešenje, pa je otac u decembru 1991. sa Marićem potpisao preliminarni ugovor o zameni kuće. Međutim, ubrzo je video šta mu se nudi - da svoju kuću od 750 kvadrata u Vodicama zameni za nelegalnu i nedovršenu kuću od 280 kvadrata u okolini Knina. Zato otac nikada nije potpisao glavni ugovor o zameni kuće, niti je on overen u sudu ili opštini - objašnjava Tomašević.
Po usmenom dogovoru, Tomaševiću su otišli da žive u kući porodice Marić u Kninu dok traje rat. Međutim, Marići su 1994. iskoristili ratno stanje, tužili Tomaševića na osnovu predugovora, a zatim su se 1995. uknjižili kao vlasnici kuće Tomaševića.
- Neću odustati od borbe za kuću. Stasavao sam uz očevu poruku, koju mi je preneo ne znajući šta će ga snaći: „Sine, kad znaš da je nešto tvoje, ni smrti se ne plaši“ - kaže Alen.
Mukotrpno
DIZALI KREDITE DA IZGRADE KUĆU
Bračni par Tomašević, inače prosvetni radnici, štedeli su i gradili kuću u Vodicama. Dizali su i kredite, podizali sprat po sprat, i razmišljali kako da kuću ostave deci i unucima.
- Na sve su mislili, samo na rat nisu - navodi Alen.