OŽEGOVIĆ REĐA EVROGOLOVE: Leđa me bole od makazica!

Mladi centarfor se igrački preporodio otkako je beogradski crveno-beli dres zamenio novosadskim, za četiri dana postigao tri velelepna pogotka o kojima će se dugo pričati

Potopio je Sampdoriju sa dva prelepa gola, a onda srušio i Javor velelepnim „makazicama“! Ognjen Ožegović se od odlaska iz omladinske škole Crvene zvezde selio u Banat, Voždovac, Rad, Jagodinu, Borac i Vojvodinu, ali tek poslednjih pola godine dobija šansu kakvu zaslužuje član zlatne generacije „Litvanaca“.
- Kada bismo mi mladi uživali veće poverenje naših trenera, Srbija bi bila idealno mesto za promociju talentovanih igrača. Ipak, realnost je drugačija, ja sam to najbolje osetio na svojoj koži - priča za Kurir Ognjen Ožegović.

Kako si se ponašao kad se suočiš sa nepravdom?
- Nisam uvek lepo reagovao. Znao sam da se posvađam sa trenerima, pa su me zbog toga pratile priče da sam sklon incidentima, a u stvari nisam takav. Imam osećaj da sam odavno mogao da pokažem šta umem samo da me treneri nisu ladili pričom „dobar si, ali treba mi neko iskusniji u špicu“.

Šta ti je pomoglo da izdržiš?
- Podrška najbližih, a najviše roditelja. Takođe, bio sam uporan i neprekidno sam trenirao. Na svakoj pauzi sam bazu za pripreme stvarao individualnim radom kod trenera Darka Radovanovića, tako da svi ovi golovi, uključujući i one u dresu Borca u prošloj polusezoni, nisu slučajno došli.

Kako si uspeo da izvedeš one „makazice“ na oštar centaršut Lakićevića?
- Vežbam ih, obožavam taj trenutak kad je šutnem preko glave i lopta završi u mreži. Ponekad me saigrači pitaju: „Kako te ne mrzi da razbijaš leđa pri svakom padu“, ali nastavljam dalje. Zbog „makazica“ volim da gledam fudbal na pesku.