Ako trudnica uzme maramica za kraj, nosi dečaka. Ako ti treperi desno oko, plakaćeš i čeka te svađa, ako se radi o levom, radovaćeš se, moguće i uspehu u poslu. Slično je i kad svrbe dlanovi: ako je u pitanju levi, dobićeš novac, dok svrbi desni dlan znači da bi mogao da potrošiš novac. To donekle možeš ublažiti ako desni dlan odmah protrljaš o stablo drveta u prirodi, što možda neće potpuno otkloniti finansijski gubitak, ali bi moglo doneti sreću, tvrde stari ljudi.
Takođe ako ti zvoni u uhu, stižu vesti ili te neko ogovara. Zvonjava u levom uhu podrazumeva dobre vesti, dok je ogovaranje stvar desnog i, ako želite da prekinute, treba se povući za uho. Međutim, uho je zgodno i za to da proverite odnose li se vesti zbog kojih vam zvoni na vas ili na nekog drugog: ako osobu u vašoj blizini zapitate u kojem vam uhu zvoni, i ona pogodi, ta osoba može očekivati vest. Ako ne pogodi, vesti stižu vama.
"Praznoverja jednostavno daju osećaj kontrole nad situacijama i događajima nad kojima inače nemamo kontrolu i pomažu nam da se osećamo sigurnije. Ta su verovanja mogla biti poticaj da čovek poveruje da sam sebi može pomoći ako nešto učini, na primer, ako triput pljune preko levog lakta pošto mu je preko puta prešla crna mačka, verujući da će to otkloniti nesreću ili preokrenuti okolnosti u njegovu korist", pojašnjava psiholog Mirjana Krizmanić.
To verovanje seže u srednji vek, kad se verovalo u veštice i njihovu moć da se pretvore u crnu mačku, pa bi crna mačka na putu značila da vam veštica prelazi put, ali nije svuda tako: u Japanu i dalje veruju da im crne mačke na putu donose sreću. I dok protiv maca treba triput pljunuti, kad izgovorite nešto lepo, pogotovo ako je reč o nekom očekivanju, treba kucnuti o drvo tri puta, kako ne biste urekli. Pljuje se i kuca po tri puta verovatno zato što se taj broj smatra svetim, odnosno povezuje sa Svetim trojstvom, pa se smatralo da sve što radimo triput može pomoći.
Usput samo: ako vam zmija pređe preko puta, to se smatra srećom, što možda treba zahvaliti i tome da se nije okrenula prema vama i pokušala vas ugristi. Ako prospete so, to se smatra najavom financijskog gubitka, pa prstohvat prosute soli odmah treba baciti preko levog ramena, da to izbegnete. Smatra se da se to može povezati s vremenom kad je so predstavljala sredstvo plaćanja i visoko se vrednovala. So, osim toga, otklanja probleme s ljudima i svađu: kad vam iz kuće izlazi osoba koju više ne želite videti, pospite malo soli po pragu. Ako je nekome ko izlazi iz kuće potrebna sreća na ispitu, u razgovoru za posao, ili opšenito tokom dana, prolijte malo vode za njim. I pomažite životinjama, i to donosi sreću.
Ako na izlazu sretnete starce bićete ljuti
Na primer, ako verujete u izreku “Kad ujutro izlaziš iz kuće, pazi ko ti dolazi u susret”, sve su opcije otvorene, ali samo ako prvo susretne decu ili grbavog čoveka, to donosi sreću i radost tokom dana. Štoviše, ako dotaknete leđa grbavcu, a da on to ne oseti, bit ćete u svemu "sretne ruke", sve dok ne operete tu ruku. I mladić i devojka (u paru) znak su da taj dan neće biti nesrećan, a muškarac i žena (opet zajedno) predstavljaju nagoveštaj da tokom dana neće biti baš sve po vašoj želji. S druge strane, ako naletite na mnogo starijih ljudi, velike su šanse da ćete toga dana biti ljuti. Zato, ako se na takav dan već ujutro dogodi neka nezgoda, ne bi trebalo počinjati ništa važno.
Ranije se verovalo da, ako ste krenuli iz kuće i nešto vas na putu prepadne, nipošto se ne biste trebalo vraćati. Takođe, ako ste krenuli na put, a morate se vratiti jer ste nešto zaboravili, od tog puta nikakva korist. Ta su dva verovanja danas često povezana u jedno, pa se neretko kaže, kako se, kad negde krenemo, ne bismo smeli vraćati jer to donosi nesreću. Na put, osim toga, ne biste trebalo kretati petkom jer to nije sretan dan za putovanje, što se možda može pripisati biblijskom značenju petka (dan Isusove muke i smrti), ali moguće i s modernim vremenima: pretpostavkom da se na put ide u petak tek nakon posla, kad smo već umorni.
"Neka od verovanja imaju i vrlo jasnu funkciju zaštite, odnosno prijatnu ulogu u svakodnevnim situacijama i mogu se povezati s onim što znamo iz prakse ili onim što propisuje medicina", dodaje Mirjana Krizmanić.
"Na primer, kad se kaže da prolazak ispod merdevina donosi nesreću, to se može povezati s činjenicom da je lako zapeti nogom za merdevine te da nas one mogu udariti ako padnu na nas, odnosno da možemo srušiti čoveka na merdevine", rekla je.
Slično je i s izrekom da otvorene makaze na stolu ili nož koji se drži vani donose nesreću, što se lako može protumačiti s činjenicom da su porodice nekada imale mnogo dece na koju roditelji nisu stigli da paze. Odatle običaj da se svi oštri predmeti odmah očiste i stave na svoje mesto, kako bi se izbeglo da se neko povredi.
Slično je i s izrekom da otvaranje kišobrana u zatvorenom prostoru donosi nesreću, što verovatno seže iz vremena kad su kišobrani još bili glomazni i nezgrapni i kad ste njime nekoga zaista mogli povrediti. Ili s izrekom da obuća na stolu donosi bolest u kući. U narodu se posebno uvrežio veliki broj izreka povezanih s promajom, skoro toliko da se počnete pitati nije li u pitanju pošast gora od kuge: od one da stajanje na promaji donosi prehladu, preko one koja predskazuje upalu uha, upalu pluća, upalu zuba i zubobolju, do ukočenja u leđima ili vratu, pa sve do – smrti. Naime, poznata je izreka: "Niko još nije umro od smrada, ali od promaje jest".
Ne može se reći da sva ta verovanja imaju potvrdu u medicini. Nećete se razboleti od promaje nego od virusa.
24sata.hr