Na Petrovačkoj cesti kod mesta Bravsko na teritoriji Republike Srpske, 7. avgusta 1995. godine, u naletu hrvatskih "zračnih vitezova" poginulo je 9 civila, a među njima četvoro dece stare od 6 do 13 godina.
Darinka Drča (68) i njeni unuci Jovica Drča (6) i Mirjana Dubajić (21), brat i sestra Nevenka (11) i Žarko (9) Rajić, Krstan Vuković (44) i njegov sin Darko (13), Branko Stjelja (72) i njegov sin Mirko (34), poginuli su tog kobnog dana, a još pedesetak osoba je ranjeno, ponajviše dece.
Dušan Drča izgubio je sina Jovicu i majku Darinku, kao i sestru od tetke Mirjanu, dok je on sam proveo godinu dana u bolnici. Pored kamiona kojim su pokušali da pobegnu, Jovica je pronađen sa celim izgorelim srcem, dok je sirota devojka bila obezglavljena.
- Moj suprug je bio firminim kamionom na putu ka Srbiji. Kada je čuo da se sprema zlo, vratio se nazad. On i Darko, naš sin sreli su se u koloni, a deca sinovljevih prijatelja bila su sa njim u kamionu. Bomba je pogodila direktno u njih. Tela su bila raskomadana i ugljenisana. Posle 15 dana sam uspela da nađem patologa u Banjaluci koji ih je identifikovao - priča Jovanka Vuković, koja igrom slučaja nije bila u koloni sa ćerkom tog kobnog dana.
I Jovanka i Dušan Drča danas žive u Apatinu, a užase kroz koje su ove porodice prošle teško mogu i da se zamisle.
Mirko Stjelja pronađen je obezglavljen nakon što su granate pogodile njegov automobil, a njegovom ocu je glava prepolovljena od gelera koji su ga pogodili u čelo. Mirkova žena, preminula je 20 dana kasnije nakon što se porodila u Srbiji. Posmrtne ostatke Mirka i njegovog oca pronašao je vlasnik placa tek 6 godina kasnije, kada je odlučio da ukloni olupine.
Po izjavama meštana, napad je trajao samo minut ili dva, a kada se sve smirilo, ostali su mrtvi, ranjeni, uplašena deca u plamenu i krvavi ljudi koji traže jedni druge.