BEOGRAD - Vlasnici nedovršenih kuća i oronulih hostela na Banjičkom putu razvili su pravi biznis na muci migranata izbeglih iz zemalja Bliskog istoka i Afrike.
U jednom od zapuštenih hostela, zatrpanim đubretom, do prošle nedelje boravilo je 300 izbeglica dnevno, a policija ih je otkrila nakon što su fekalije počele da se slivaju niz ulicu.
Pikavac izazvao požar
Opasnost od zaraze, međutim, nije bila jedina koja je pretila stanarima tog dela Beograda - na smetlištu ovog hostela strave buknuo je požar kad je neko bacio pikavac od cigarete.
- Ovde je bio horor! Taksisti su svake noći dovozili migrante do hostela i unutra ih je stalno bilo oko 300, verovatno po njih desetoro u jednoj sobi. Onda je buknuo i požar na đubrištu oko hostela, pa se konačno saznalo šta se ovde radi. Prvo je došla Žandarmerija u sredu 29. jula, a onda je u petak došla policija i sve ih odvela. Od tada je hostel prazan - pričaju komšije.
Reporterima Kurira u ovom hostelu niko nije hteo da otvori vrata. Međutim, taksisti noću i dalje masovno dovoze migrante, koji se smeštaju u okolne kuće i hostele. Niko ne kontroliše po kojim cenama se oni prevoze i smeštaju.
- Policija nas je obavestila da možemo da primimo samo migrante s dozvolom za boravak. Cena noćenja u dvokrevetnoj sobi je 38 evra - kaže Vladimir Šišić iz jednog od hostela.
Bez novca za toalete
Migranti koji borave u parku kod beogradske autobuske stanice takođe su prepušteni sami sebi. Ovde nema pokretnih toaleta, pa nuždu vrše iza drveća i žbunja.
- Kad je mnogo ljudi koncentrisano na malom prostoru i tu vrši nuždu, onda taj prostor može postati izvor raznih bolesti, od crvenih, kožnih i respiratornih infekcija do žutice. Uslovi u parku su nehumani i opasni kako po migrante, tako i po građane - upozorava lekar opšte prakse dr Nevenka Dimitrijević, dok u gradskoj upravi odgovaraju da novca za postavljanje toaleta trenutno nema.
Centar za pomoć
DRŽAVA MORA DA ORGANIZUJE SMEŠTAJ
Radoš Ðurović iz Centra za pomoć tražiocima azila kaže da država mora da organizuje transport migranata do centara za azil, umesto da oni lutaju tražeći alternativni smeštaj po sumnjivim cenama.
- Među migrantima je sve više porodica s malom decom, decom koja su bolesna od napornog puta, gladna, umorna. Građani su solidarni, donose stvari i hranu, pomažu koliko mogu, ali država mora bolje da organizuje smeštaj i transport migranata - kaže Ðurović.
UPOZORENJE
Kako se zaštititi od zaraze
Perite ruke sapunom pre konzumiranja hrane i nakon korišćenja toaleta
Ne dodirujte lice rukama
Redovno se tuširajte i nakon tuširanja pažljivo obrišite čitavo telo
Izbegavajte kontakt s bolesnim osobama