Oni koji su 1945. preživeli u Hirošimi i Nagasakiju i danas pred očima imaju stravične slike
TOKIO - Sedamdeset godina je prošlo otkad je prvi put jedna država, Amerika, nuklearnim bombama napala drugu zemlju - tadašnjeg neprijatelja, Japan.
Oni koji su tog 6. i 9. avgusta 1945. preživeli atomske eksplozije u Hirošimi i Nagasakiju i danas se živo sećaju plamena, ljudi koji su za sekund izgoreli, vrisaka, ulica prekrivenih ugljenisanim telima. Procenjuje se da je do danas zbog tog napada umrlo više od 300.000 ljudi, dok je preživelo malo više od 190.000. Tog 6. avgusta 1945, u 8.15, američki bombarder B-29 „enola gej“ izbacio je bombu „Mali dečak“. Naprava teška oko četiri tone ubila je u trenutku sve koji su bili u krugu od 500 metara i uništila 90 odsto grada.
Preživeli se sećaju da je najpre odjeknula eksplozija, a onda je grad obasjala zaslepljujuća svetlost. U narednoj sekundi sve je zapahnuo vreli talas, koji je odeću ljudi, ali i kožu, pretvarao u froncle. Stanovnici Hirošime nestajali su pretvarajući se u pepeo, da bi usledio udar koji je kod onih koji su se nalazili malo dalje od eksplozije proizveo osećaj kao da ih je probolo hiljade igala. Zatim je počela radioaktivna kiša. Progorevala je sve, a na koži otvarala rane. U trenutku i samo nekoliko sati od napada stradalo je 70.000 ljudi, dok je kasnije od posledica radijacije umrlo više od 200.000.
Tri dana kasnije SAD su bombu „Debeli čovek“, bacila i na Nagasaki. U tom gradu stradalo je 165.409 ljudi.
- Imao sam 16 godina i tog dana sam radio kao poštar. Bio sam na oko dva kilometra od epicentra, a izgorelo mi je 90 odsto kože. Proveo sam tri godine u bolnici, a prvih godinu i devet meseci ležao sam samo na grudima - rekao je Sumiteru Taniguči.
Nuklearni napadi označilili su i kraj Drugog svetskog rata.
Oni koji su tog 6. i 9. avgusta 1945. preživeli atomske eksplozije u Hirošimi i Nagasakiju i danas se živo sećaju plamena, ljudi koji su za sekund izgoreli, vrisaka, ulica prekrivenih ugljenisanim telima. Procenjuje se da je do danas zbog tog napada umrlo više od 300.000 ljudi, dok je preživelo malo više od 190.000. Tog 6. avgusta 1945, u 8.15, američki bombarder B-29 „enola gej“ izbacio je bombu „Mali dečak“. Naprava teška oko četiri tone ubila je u trenutku sve koji su bili u krugu od 500 metara i uništila 90 odsto grada.
Preživeli se sećaju da je najpre odjeknula eksplozija, a onda je grad obasjala zaslepljujuća svetlost. U narednoj sekundi sve je zapahnuo vreli talas, koji je odeću ljudi, ali i kožu, pretvarao u froncle. Stanovnici Hirošime nestajali su pretvarajući se u pepeo, da bi usledio udar koji je kod onih koji su se nalazili malo dalje od eksplozije proizveo osećaj kao da ih je probolo hiljade igala. Zatim je počela radioaktivna kiša. Progorevala je sve, a na koži otvarala rane. U trenutku i samo nekoliko sati od napada stradalo je 70.000 ljudi, dok je kasnije od posledica radijacije umrlo više od 200.000.
Tri dana kasnije SAD su bombu „Debeli čovek“, bacila i na Nagasaki. U tom gradu stradalo je 165.409 ljudi.
- Imao sam 16 godina i tog dana sam radio kao poštar. Bio sam na oko dva kilometra od epicentra, a izgorelo mi je 90 odsto kože. Proveo sam tri godine u bolnici, a prvih godinu i devet meseci ležao sam samo na grudima - rekao je Sumiteru Taniguči.
Nuklearni napadi označilili su i kraj Drugog svetskog rata.
NEMA IZVINJENJA
rat je zvanično završen dve nedelje nakon napada, 2. septembra 1945.
svake godine u Hirošimu se uputi 10 miliona origami ždralova, ptica koje u Japanu predstavlja simbol dugovečnosti i besmrtnosti
nijedan američki predsednik nikad nije posetio ni Hirošimu ni Nagasaki, niti su se SAD izvinile za bacanje atomskih bombi
napad na Hirošimu preživelo je i jedno malo bonsai drvo staro 390 godina, koje su Japanci kasnije poklonili Vašingtonu