✖ Posle pobede Srbije na Ceru i njenog neuspešnog prodora preko Save na teritoriju Austrougarske, Poćorek je preduzeo drugu ofanzivu na Srbiju. To je bio dvomesečni niz okršaja poznat kao „bitka na Drini“, iz kojih je srpska vojska izašla potpuno iscrpljena. Da bi sačuvala ljudstvo i dobila na vremenu jer je očekivala da joj stigne artiljerijska municija iz Francuske, srpska vrhovna komanda je sve raspoložive snage prebacila na desnu obalu Kolubare, gde su utvrđeni položaji.
Računajući da je protivnik u rasulu, Oskar Poćorek preduzeo je napad s namerom da uništi srpsku vojsku.
Uoči bitke
✖ Položaj srpske vojske otežavale su hiljade izbeglica, koje su zbog austrougarskog terora bežale iz Podrinja. Vojnici su napuštali jedinice da bi zbrinuli porodice. A pred samu bitku komandu nad Prvom armijom, umesto ranjenog Petra Bojovića, preuzeo je Živojin Mišić. Srpskoj vojsci naruku su išli samo loše vreme i težak teren, koji su usporavali napredovanje neprijatelja.
Kako je tekla bitka
✖ Bitka je počela 16. novembra i prvih pet dana nije bilo značajnije promene položaja jer su Srbi pružali ogorčen otpor. Austrougari su preuzeli inicijativu onda kad je Srbima ponestalo granata za topove i kada je ljudstvo počelo da posustaje pod višemesečnim naporima. Stoga je vrhovna komanda 21. novembra naredila sveopšte povlačenje na rezervne položaje, ali su Srbi i tu bili izloženi napadima.
General Živojin Mišić 26. novembra doneo je riskantnu odluku: uprkos naređenju da ne odstupa dalje kako ne bi ugrozio položaje ostalih armija i oslabio odbranu Beograda, on je svoju Prvu armiju povukao još 20 kilometara unazad. Vrhovnoj komandi saopštio je da je to jedini način da sačuva i oporavi svoje snage i da će Beograd, ako bude osvojen, ponovo osloboditi. A ako ostane na položajima koje mu je odredila Vrhovna komanda, poručio je, biće uništen.
Srpske jedinice su zbog toga 30. novembra napustile Beograd, a Austrougari su trijumfalno ušli u nebranjen grad narednog dana. Pobednička parada održana je u njemu 3. decembra.
Vojnici Živojina Mišić u međuvremenu su se odmorili, a stigla im je i municija za topove. Na njegov predlog, dan parade u Beogradu izabran je za početak napada, pa je 3. decembra Vrhovna komanda pokrenula sveopštu ofanzivu. Mišićeva Prva armija napredovala je brže i poletnije od drugih, probijajući austrougarske linije odbrane. Neumoljivo su napredovale i u Beograd su ušle 15. decembra. Razbijena Poćorekova vojska pobegla je preko Drine, Save i Dunava.
Šta je bilo posle
✖ Srpska Vrhovna komanda je 16. decembra objavila: „Na teritoriji Srbije nema više nijednog neprijateljskog vojnika.“
General Živojin Mišić je zbog uspešnog vođenja operacije unapređen u čin vojvode, dok je Oskar Poćorek smenjen s mesta glavnokomandujućeg Balkanske vojske.
Posledice
✖ Austrougarska nije uspela da porazi Kraljevinu Srbiju, pa su Centralne sile i tokom 1915. bile primorane da se bore na tri fronta - Zapadnom, Ruskom i Balkanskom. Nemačka je morala da pošalje svoje jedinice na Balkan, što se odrazilo na njenu snagu na ostalim bojištima. Srpska pobeda je doprinela odluci Italije da uđe u rat na strani Antante i odložila ulazak u rat Bugarske na strani Centralnih sila.
NAMERNA GREŠKA?
U drugoj polovini novembra Grčka je poslala topovske granate Srbima, s tim da joj Francuska kasnije to nadoknadi. Ali kad je municije stigla, ispostavilo se da ne odgovara srpskim topovima jer su čaure bile duže za 2,5 mm. Srbija je prihvatila kontingent u Nišu. Tu je vađeno punjenje, a čaure su vozovima prebacivane u Kragujevac na skraćivanje. Odatle su granate otpremane na front. Postoje teorije da je Grčka namerno poslala neodgovarajuću municiju jer je grčki kralj Konstantin bio naklonjen Nemcima.
Sutra: Bitka na Moravi