Visokorizične obveznice uzmiču pred potresima u energetici

S obzirom na to da su ove godine na američkom tržištu akcija, na kojem postoji tendencija rasta cena, primetni znaci zamora, ulagači s nervozom prate slab učinak visokorizičnih obveznica.

U prethodnim ciklusima visokorizične obveznice su se pokazale kao svojevrsni barometar raspoloženja investitora pre drugih tržišta, pre svega običnih akcija. To pokazuje da su s tačke gledišta investitora visokoprinosne obveznice slične akcijama, a ne samo finansijski proizvod koji donosi fiksnu zaradu, jer su obe klase sredstava usko povezane sa osnovnim parametrima poslovanja kompanija koje ih emituju i manje su osetljive na promene kamatnih stopa.

Međutim, u poslednjih nekoliko meseci primetno je njihovo razmimoilaženje, što je pokrenulo pitanje da li će se komešanje zadržati na tržištu visokorizičnih obveznica ili će se u nekom trenutku preliti na tržište akcijskog kapitala.

Dok implicitna volatilnost običnih akcija za berzanski indeks S&P 500 ostaje niska, premije rizika na visokorizične obveznice su u poslednje vreme zabeležile oštar porast u odnosu na američke državne obveznice, koje su boljeg kvaliteta.

U indeksu američkih visokoprinosnih obveznica banke Barkliz (Barclays US High Yield Bond index) prosečan prinos, koji je obrnuto proporcionalan ceni, porastao je sa 4,64 odsto 1. jula na 5,13 odsto 3. avgusta, a tom slabljenju je najviše doprineo energetski sektor.

Suprotno tome, prinos na desetogodišnje državne obveznice pao je sa 2,37 na 2,15 odsto u istom periodu.

Ulagači ukazuju na potres na energetskim tržištima kao glavnog krivca za sve veći jaz između visokorizičnih obveznica i običnih akcija. Cena sirove nafte tipa „brent“, koja služi kao reper, pala je ove nedelje ispod 50 dolara za barel, a od početka jula je zabeležila pad od 22 odsto.

„Ukoliko vidite da prinos na visokorizične obveznice znatno raste, obično je mudro ići na to da će akcije pratiti taj trend, ako se to već nije desilo“, kaže Marti Fridson (Marty Fridson), direktor zadužen za investicije u konsultantskoj firmi „Leman, Livijan end Fridson advajzors“ (Lehmann, Livian, Fridson Advisors).

„Ali ovo je netipična situacija, kad prinos toliko zavisi od jednog jedinog sektora.“

Energetske kompanije imaju mnogo veći udeo u glavnim visokoprinosnim indeksima nego u S&P500. Obveznice energetskih kompanija čine 14,3 odsto globalnog visokoprinosnog indeksa Banke Amerike Meril Linč (Bank of America Merrill Lynch’s Global High Yield index), u odnosu na 7,0 odsto u američkom referentnom indeksu za akcijski kapital.

Ovo ide u prilog pretpostavci da je razmimoilaženje trendova kretanja cena običnih akcija i visokorizičnih obveznica rezultat poteškoća s kojima se suočavaju energetske kompanije, a ne širih tržišnih tendencija.

Velika izloženost energetskom sektoru „u potpunosti izobličuje cifre za visokoprinosno tržište“, kaže menadžer visokoprinosnih portfelja Sabur Mojini (Sabur Moini) iz konsultantske kuće „Pejden end Rajgel“ (Payden & Rygel).

Dalji pritisak u iščekivanju odluke Saveznih rezervi SAD (Fed) o podizanju kamatne stope mogao bi teže da pogodi visokoprinosne obveznice nego akcije. Nekoliko kompanija špekulativnog ranga imalo je koristi od niske kamatne stope, koja je smanjila povrat za investitore. U tim okolnostima investitori su kupovali obveznice i zajmove od kompanija s lošim bilansom stanja jer su želeli da obezbede neki vid fiksnog povrata.

Kako kamatne stope rastu, investitori će moći da nađu slične povrate ne izlažući sebe riziku ulaganja u visokorizične obveznice, na taj način uskraćujući izvor finansiranja kompanijama lošijeg boniteta.

„Evidentan je zamor u jurnjavi za većim prinosima“, kaže menadžer portfelja Sem Didrih (Sam Diedrich) u „Pacifik olternativ aset menadžmentu“ (Pacific Alternative Asset Management).“Ljudi gledaju na koji način će biti nagrađeni za rizik koji preuzimaju pri kupovini klasa sredstava zasnovanih na prinosu i dolaze do zaključka da njihove vrednosti nisu toliko primamljive.“

Za neke ulagače poteškoće na energetskom i robnom tržištu zloslutni su pokazatelj nečega što se može proširiti dalje, dok Fed namerava da u narednim mesecima privede kraju eru jeftinog novca.

Pored energetskog, pet od 10 glavnih podsektora S&P 500 dali su negativne povraćaje u poslednja tri meseca, što je osudilo širi sektor na dobit od manje od dva odsto u 2015.

Ono što je ključno jeste da u poslednjih nekoliko godina nije bilo velike korekcije vrednosti S&P 500.

I dalje preovlađuje bojazan da visokorizične obveznice najavljuju kraj ere daljeg agresivnog zaduživanja radi obezbeđivanja dobiti za akcionare.

„Mislim da je to legitiman signal s kreditnog tržišta da bi moglo doći do korekcije na tržištu običnih akcija“, kaže Džim Polson (Jim Paulson), glavni investicioni strateg iz firme „Vels kepital menadžment“ (Wells Capital Management).

„Po mom mišljenju, moglo bi doći do prilične korekcije.“

Joe Rennison - Njujork