(VIDEO) BEARI NISU ISPUNILI POSLEDNJU ŽELJU: Hrvati odbili da ga sahrane po pravoslavnim običajima
Prošlo je tačno godinu dana od smrti jednog od najvećih fudbalera i golmana ne samo sa prostora bivše Jugoslavije, već i Evrope. Legendarni Vladimir Beara je na današnji dan napustio ovaj svet, a sahranjen je na splitskom groblju Lovrinac dan kasnije, na mestu koje je daleko do grobnice koju je sebi podigao za života.
Čuveni golman prvo Hajduka, pa potom Crvene zvezde imao je želju da bude sahranjen u mestu odakle su njegovi preci, Zelovu kod Sinja, gde je u porti crkve Svetog Ilije, podigao grobnicu sebi i supruzi. Umesto toga sahranjen je uz sve počasti i opelo je su služila tri fratra.
Tu priču su ispričali protojerej-stafofor Nikola Škorić i protojerej Slavoljub Knežević iz Arhijerejskog namjesništva splitskog koji kažu da takva sahrani nije bila njegova želja, ali da su oni bili nemoćni bilo šta da urade po tom pitanju.
"Vladimir je pre desetak godina podigao spomenik i grobnicu, jer je želeo da bude sahranjen pored oca Jakova i majke Marije i ostali predaka. Da nije tako, on ne bi podizao grobnicu, ali prošle godine kada se upokojio i kada je odlučivano gde će biti sahranjen sa nama niko nije kontaktirao. Njegova želja je brutalno pregažena, ali to je na časti i obraz onima koji su to uradili – izjavili su za “Novosti” pravoslavni sveštenici koji kažu da su se slučajno usprotivili tada toj odluci bili bi optuženi za nacionalizam.
Njih dvojica kažu i da je Bearina supruga Jadranka znala za zajedničku grobnicu i da im nije jasno zašto je dozvolila da on bude sahranjen na Lovrincu.
"Krivo nam je zbog takve odluke, jer je Vlado bio pravi pravoslavac i tokom devedesetih godina kada je bilo najteže bio je sa nama u kontaktu, obilazio svetinje i davao novčane priloge. Mnogo je bio vezan za manastir Dragović koji je često posećivao sve dok nije doživeo moždani udar 2011. godine", ispričala su dvojica sveštenika
Oni su ga poslednji put posetili 2013. godine i tom prilikom mu poklonili diptih-ikonu Bogorodice i Svete Petke koja mu se jako dopala, a uprkos tome što je njegova želja nije bila uslišena oni su mu tokom prethodnih godinu dana više puta služili pomene u crkvi u Zelovu.