HESEN - Bernard Mandić (24) u Nemačkoj živi poslednjih devet meseci. Doselio se jer u Hrvatskoj nije imao redovan posao pa nije mogao da plaća račune.
Kod dolaska mu je pomogao stric koji je u Nemačkoj već radio i koji ga je savetovao da završi školu za varioca koje je njegova fabrika tražila. Bernard ga je poslušao i zaposlio se u toj fabricii.
Sa nemačkim jezikom, kaže, nema problema jer je kao dete sa porodicom već živeo u Nemačkoj. Radni dan mu počinje oko 7 i traje do 15 sati. Nije previše užurban, osim kada ima mnogo posla pa se radi i subotom i nedeljom. Što je, naravno, posebno plaćeno.
Ipak, kako je posao fizički naporan, nada se da će u budućnosti pronaći nešto lakše, kako bi sačuvao zdravlje. Sve u svemu zadovoljan je.
"Plata je na vreme, dobijam malo više nego što sam mislio. Pomažem svojima, a mogu i sebi nešto priuštiti. Problem je bio naći stan. Prva tri meseca sam bio kod strica i gde god da sam našao stan, otišao na dogovor s ljudima da vidim stan, oni zadovoljni, ja zadovoljan, sve super, a kad sam im rekao ime i prezime, odakle sam, šta sam, tu se stvorila druga slika o meni. Rekli bi da će će javiti za nekoliko dana, ali se ipak nisu javili.
U Nemačkoj mu najteže pada usamljenost. Kako kaže, duša mu procveta kad s nekim dobije priliku da popriča na svom jeziku.
"Čovek ako misli da dođe ovde da radi psihički mora da se pripremi za to. To nije nimalo jednostavno", kaže Bernard i poručuje da odlazak iz Hrvatske u Nemačku nema smisla ako ste u Hrvatskoj zaposleni i imate redovnu platu, čak i ako nije prevelika.
"Ako možete opstati, priuštiti si hranu, piće, odeću, ne pomišljajte da dolazite, osim ako ste zapali u finansijske probleme i ne možete opstati", poručuje Bernard.
(Dnevnik.hr)