LONDON - Grupa žena godinama je početkom 20. veka širom Australije tajno i potpuno nekompetentno obavljala opasan medicinski zahvat koji je još uvek nelegalan u mnogim zemljama sveta - abortuse, zbog čega su dve završile iza rešetaka; a sada je o njima objavljena knjiga
U to vreme u Australiji je abortus bio nelegalan i, s obzirom na stepen razvoja tadašnje medicine, bio je veoma opasan po život pacijentkinje čak i kada bi ga obavljao lekar specijalista, a kamoli neuke babice ili priučeni amateri.
Thrilled to see this lovely review of Long Bay by Ashley Hay in the Weekend Australian....
Neke od tih žena, nazvanih "Australijski anđeli smrti", vršile su abortuse jer su ih na to prisiljavali partneri. Mladu šnajderku Rebeku Sinkler, konkretno, na to je naterao suprug bigamista, Donald Sinkler. Ona je u zatvor zbog ubistva poslata 1909. u vreme kada je i sama bila trudna. Njena priča je okosnica knjige "Long bej", nazvanoj po zatvoru u kojem su robijale ove ozloglašene "babice", koju je napisala Elenor Limpreht.
Druge su to radile zbog novca; Alma Smit je godinama u Tamsvortu obavljala ilegalne abortuse sve dok zahvat nad mladom Merion nije pošao naopako. Merion Florens Frejžer preminula je u decembru 1928. od septikemije, ali pre toga je uspela da policiji kaže da ju je Alma poslala u smrt. Alma je osuđena i poslata u ženski zatvor "Long bej" na petogodišnju robiju.
Pre nego što je poslata u zatvor na pet godina, identifikovana je kao sestra Florens Edit Ešton, koja je nelegalne abortuse obavljala u Sidneju, gde je i osuđena.
Florens je bila najozloglašenija od svih žena koje su tu vršile abortuse. Živela je u skupoj kući u istočnom predgrađu Rendviku, predstavljala se kao "neko u društvu" i "jahačica", farbala kosu plavo i nosila modernu odeću. Optuživana je za smrt bar dve žene, ali osuđena je u junu 1929. za ubistvo mlade Džesi Elizabet. Dok su je izvlačili iz sudnice vrištala je zbog toga što joj je uništen mondenski društveni život.
Babica Dženet Rajt, koju su zvali "Anđeo smrti", "specijalizovala" se za veoma mlade devojke. Iz njenog prljavog sobička u Pedingtonu devojke su često morale u bolnicu zbog teških infekcija ili gubitka krvi. Mnoge su tako umirale jer ondašnja medicina nije mogla da im pomogne. Bila je još 1908, zatim za smrt Emili Pilgren (19), koja je umrla od "trovanja krvi", da bi u zatvoru završila zbog nelegalne upotrebe instrumenata na Ajlin Kelajer (17). Osuđena je na godinu dana teške robije.
Meri Robina Braunli bila je babica koja je počela da obavlja abortuse i više puta bila optužena da ilegalno okončala trudnoću mladim devojkama, od kojih je jedna kasnije preminula od "septičkog peritonitisa".
(Daily Mail)