Da je nekim čudom ostao živ do danas, Alfred Hičkok bi napunio - 116 godina.
Hičkok je po mišljenju mnogih najuticajniji filmski radnik svih vremena i, piše Newsweek.rs svakako jedan od najvećih reditelja u istoriji filma. Rodonačelnik horora i psihološkog trilera, uspeo je da do dana današnjeg svojim filmovima izaziva jezu.
Poznat po tome što se pojavljivao u svakom svom filmu, u gotovo šest decenija dugoj i bogatoj karijeri režirao je više od 50 filmova, od koji je 16 imalo nominacija za Oskara.
1. PORODICA IZVOR MORBIDNOSTI
Veoma strogi roditelji Alfreda Hičkoka svojim ponašanjem i neprimerenim kaznama značajno su doprineli tome da filmski genije kasnije postane kralj horora. Opšte je poznato da je svakodnevno morao u stavu mirno da podnosi izveštaj svojoj majci o tome šta je radio od jutra.
Ako nešto ne bi bilo po volji njegovoj mami, kažnjavali su ga (između ostalog) beskrajnim stajanjem u ćošku.
Otac, kog je Hičkok opisivao kao nervoznog čoveka, ga je jednom prilikom poslao u policijsku stanicu sa porukom, a kada je načelnik pročitao papirić koji je doneo, zaključao je Alfreda u ćeliju uz upozorenje: "To je ono što se dešava lošim dečacima".
Alfred je tada imao pet godina.
Zato nije ni čudo što je jednom prilikom izjavio da mu je detinjstvo bilo izuzetno nesrećno i tužno. Nikada nije uspostavio blizak kontakt sa rođenim bratom i sestrom.
2. UZORI
Alfred Hičkok je bio opterećen kompleksima: Nizak i debeo od malena, predmet podsmeha u školi i maltretiranja u kući, nalazio je utehu u detektivskim pričama i horor ostvarenjima.
Omiljeni pisac mu je bio Edgar Alan Po, za kog je kasnije rekao da je bio njegov prvi pravi veliki uzor:
"Mislim da bi moji filmovi bili mnogo drugačiji da nisam upoznao njegovo delo. Ne bih da zvučim neskromno, ali ne mogu da ne uporedim ono što sam želeo da kažem svojim filmovima s onim što je Po želeo da poruči svojim delima. Potpuno neverovatna priča je ispričana izuzetno logično, tako da vam se čini da bi ista stvar sutra mogla da se dogodi i vama", govorio je Hičkok.
3. STRAHOVI
Kao i sve poznate zvezde Holivuda, a Hičkok je bio u pravom smislu reči - baš to, ovaj fantastični filmski reditelj imao je dve fobije: od policajaca i od - jaja.
"Moja žena zna da se ja prosto oduzmem kada vidim policajca na ulici. Ne umem ništa da progovorim", rekao je jednom prilikom Hičkok. Zbog toga, navodno, nikad nije imao vozačku dozvolu: čisto da ne bi napravio glupost kada policajac pokuša da ga zaustavi.
Ta fobija je razumljiva s obzirom na epizodu iz detinjstva. Ipak, druga velika fobija bila je teško objašnjiva.
"Jaja su grozna stvar. Da li ste videli ikad išta gadnije od razbijanja ljuske jajeta i prolivanja njegove žute tečnosti? Krv je vesela, crvena, žumance je žuto i gadno. Nikada ga nisam probao", priznao je Hičkok.
4. ODNOS SA ŽENOM
Alma Revil koja je rođena samo dan nakon Hičkoka u istom delu Londona, pratila je majstora psiholoških trilera i rodonačelnika horora u stopu ceo život.
Neugledna, ali zadužena za njegov uspeh, Alma je sa Alfredom razvila posebnu vrstu odnosa. Zahvaljujući njenoj gotovo fanatičnoj odanosti, Hičkok joj je poverio sve poslove vezane za njegovu karijeru:
Alma je pročitala svaki scenario, ispratila svaki budžet, bila je organizator svega čime se on bavio, a za to je bila i dobro plaćena, jer je u svakom Hičkokovom filmu bila potpisana kao savetnik.
Ono što je Alfredu Hičkoku bilo bitno u životu sa ženama bilo je "da se dobro jede, dobro pije, i spava". Poznat je i njegov citat: “Srećno oženjen je samo onaj čovek koji razume svaku reč koju njegova žena nije rekla.”
5. FILMOVI
Hičkok je gledao na filmove kao na "život sa isečenim dosadnim delovima".
Snimio je više od 50 filmova. Iako navodi da je karijeru počeo sa ostvarenjem o Džeku Trboseku (1927), Hičkok je snimio dva filma pre toga: Belu senku 1923 koja je ležala decenijama u šupi u gradu Hejstings, a potom i melodramu Vrt zadovoljstva (1925). Najpoznatija ostvarenja su mu Ucena (koji je snimio u Britaniji), Čovek koji je previše i 39 koraka.
Krajem tridesetih godina seli se u Holivud, gde snima Rebeku za koju je 1940. dobio Oskara. Pedesete godine 20. veka ostaće zapamćene kao godine najvećih uspeha slavnog reditelja: Nazovi M radi ubistva, Drž'te lopova, Prozor u dvorište, Vrtoglavica, Sever - severozapad i Psiho nastali su u tom periodu.
Malo je poznato da je Hičkok trebalo da ekranizuje prvu verziju filma o propasti Titanika, ali nije pristao da ga režira jer nije uspeo da pronađe adekvatan brod za snimanje!
6. IZGUBLJENI FILMOVI
Nakon prvog (zvanično priznatog) filma o Džeku Trboseku s kojim je kasnije slavni reditelj po prvi put bio priznat, Hičkok je snimio film pod nazivom Planinski orao. Ovaj film - više ne postoji. Osim nekoliko fotografija, danas nije sačuvana nijedna kopija filma.
Hičkok je jednom prilikom rekao da mu zbog toga nije nimalo žao, tim pre što je za njega taj film bio "banalna melodrama".
Planinski orao bio je crno-beli nemi film snimljen 1927. godine u englesko-nemačkoj produkciji. Film je sniman na lokacijama u austrijskom Tirolu, pri čemu je ekipa trpela stalna kašnjenja i druge probleme izazvane vremenskim prilikama.
Postoji još jedan Hičkokov film koji nikad nije prikazan - a koji je dokumentarne prirode. U njemu je majstor horora bio supervizor.
7. HIČKOK I GLUMICE
Ovaj reditelj važio je kao pedantan, uvek besprekorno obučen čovek koji je na snimanja dolazio u odelu, s kravatom. Međutim, njegov odnos prema glumcima nije bio tako besprekoran.
Jednom prilikom izjavio je da zavidi Voltu Dizniju koji "svoje glavne junake može da zgužva, pocepa". Njegov citat da nikad nije "rekao da su glumci stoka, nego da ih treba tretirati kao stoku" ostao je zabeležen kao jedan od najgorih koji je upućen prema holivudskim zvezdama.
Bio je opsesivno vezan za plavuše koje su tumačile glavne uloge u njegovim filmovima, a da bi iz njih izvukao najuverljivije uloge, imao je običaj da se služi morbidnim trikovima:
Dženet Li, koja je igrala u njegovom filmu Psiho doživela je da joj u kadu u kojoj se kupa (u vreme legendarne scene ubistva) ubaci zmiju kako bi što uverljivije vrištala.
Tipi Hedren, zvezda Ptica morala je da preživi napad pravih ptica tokom snimanja, od kojih je jedna za milimetar promašio njeno oko.
Mnogo godina kasnije, kada je na zapadu počelo sve glasnije da se priča o seksualnom uznemiravanju, Tipi Hedren je otvoreno progovorila da je samo jedna od glumica kojoj je Hičkok uništio karijeru svojom posesivnošću.
8. HIČKOKOVI CITATI
Majstor psiho-trilera ostao je upamćen što je održao najkraći govor na dodeli jedne filmske nagrade: "Hvala" je bilo sve što je rekao na dodeli jedne od poslednjih nagrada. Ipak, Hičkok ne bi bio Hičkok da nisu zabeležene još neke od njegovih izjava:
Ja sam filantrop: pružam ljudima ono što oni žele. Ljudi vole osetiti užas i strah. Uvek se postaraj da publika pati što više - rekao je Hičkok.
Godinu pred smrt Hičkok je po prvi put na dodeli neke nagrade pohvalio svoju ženu:
"Da krasna gospođa Revil nije prihvatila životni ugovor bez odstupnice, gospodin Alfred Hičkok možda bi i danas bio na istom ovom mestu, ali ne za ovim stolom, već kao jedan od konobara u dvorani", rekao je tada.
Godinu dana kasnije umro je u snu u svom domu u Los Anđelesu, od zapaljenja bubrega.
Pročitajte još na portalu Newsweek.rs:
Hičkokov film koji nikad nije prikazan: Najjezivije scene Holokausta skrivene od javnosti (VIDEO)
Mani Holivud: Indijske filmske zvezde zarađuju astronomski
Kraj Avala filma: Na doboš ode kuća u kojoj su holivudske i domaće zvezde stajale pred kamerom (FOTO)
Godzila dobila japansko državljanstvo (FOTO)
Pogledajte kako je izgledao najpoznatiji lav u filmskoj istoriji (VIDEO)