Nakon stupanja Hitlera na vlast, davne 1933. godine donet je zakon o zabrani odnosa između "arijevaca" i Jevreja. Ipak, takve čudne veze su postojale u Trećem rajhu između najmonstruoznijih ljudi i njihovih žrtava.
To su bile izopačene ljubavi u izopačenom vremenu, za vreme vladavine Nacizma, u Aušvicu. Tu su ljudi radili bilo šta kako bi spasili život sebe i porodice. Jedna od njih bila je Jevrejka iz Slovačke Helena Citronova. Radila je u skladištu "Kanada" u kome su se sortirale stvari osuđenih na smrt pre nego što bi ih poslali za Berlin. Jednog dana odabrana je da peva rođendansku pesmu komandantu Francu Vunšu i time uspeva da ga zavede i on se zaljubljuje u nju. Obasipao ju je pažnjom i slao joj je kolače i poruke, iako je ona sve u početku doživljavala sa gnušanjem.
"Mislila sam da bih radije umrla nego bila u vezi sa SS-ovcem. Dugo je postojala samo mržnja. Nisam mogla ni da ga pogledam", izjavila je godinama kasnije Citronova, objašnjavajući kako su se njena osećanja vremenom menjala.
U jednom trenutku u Aušvic joj je došla sestra sa decom, gde ih je čekala gasna komora. Tad je Citronova uzela stvar u svoje ruke. Vunš je uspeo da spasi njenu sestru, međutim, ne i decu.
Helena i njena sestra su preživele Aušvic, i iako se njena veza sa Francem nikad nije dalje razvijala, i ona i sestra su svedočile u njegovu korist kasnije tokom ratnih suđenja.
"On je učinio nešto sjajno. Postojali su trenuci kada bih zaboravila da sam ja Jevrejka i na kraju sam ga zavolela.. ali to nije bilo realno.", rekla je Helena. Ona je znala da su Vunšova osećanja bila snažna i iskrena, jer je konstantno riskirao život zbog nje, ali dugo je bila s njim samo zbog situacije u kojoj se nalazila, da bi tek pred kraj otkrila u kolikoj meri su se i njena osećanja promenila.
Inače, Vunš tokom suđenja opisan kao surova osoba koja je mrzela sve Jevreje i uprkos svemu nije bio osuđen, Umro je pre 6 godina. "Zaljubio sam se u Helenu Citrónovu i to me promenilo. Postao sam nov čovek pod njenim uticajem", rekao je tada na suđenju.
Helena je često govorila kako su je sećanja iz Aušvica proganjala. "Sećam se svega, svakog minuta", rekla je 2003., a preminula je dve godine kasnije.
(Dejli Mejl)