ANKSIOZNOST: Kad strah parališe um

Nejasna strepnja, znojenje i treperenje čitavog organizma neki su od simptoma anksioznosti. Nemojte ih ignorisati, razgovarajte s bliskim osobama, suočavajte se sa svojim osećanjima i potražite pomoć psihologa

Svaki čovek je bar jednom u životu patio od anksioznosti ili stanja stalnog straha da će se nešto loše desiti. Međutim, ako takvo stanje potraje, ono može i ozbiljno da naruši zdravlje. Anksioznost se javlja u situacijama kad se čovek nalazi pred velikim životnim prekretnicama ili problemima, za koje nije siguran da može da ih reši. Tada nastaje neprijatno osećanje strepnje i stalnog iščekivanja da će se nešto loše desiti.

Često se simptomi ispoljavaju i kao napadi panike, a anksiozna osoba počinje da umišlja da boluje od neizlečive bolesti ili da će, na primer, svakog trenutka doživeti srčani udar, čime se osećanje straha dodatno pojačava. O psihičkim i fizičkim posledicama anksioznosti i tome kako se ona pobeđuje pričali smo s psihoterapeutom Zoranom Milivojevićem.

- Iza anksioznosti uvek se krije neki životni problem koji čeka na rešenje. Uobičajeno je da se mladi ljudi, kad završe fakultet, osećaju nepripremljeno za posao jer nisu sigurni da su stekli dovoljno prakse. I tada postaju anksiozni. Anksioznost je česta i kod srednjoškolaca koji ne znaju šta će da upišu, kao i kad neko treba da se uda ili oženi, a nije siguran da li je ta osoba prava. Takođe, ona se javlja i kad osoba treba da dobije dete, a ne oseća se spremno za takav korak - priča za Dr Kurir Milivojević.

Ljudi su često skloni da pogrešno procenjuju svoje sposobnosti. Tako misle da treba da budu perfektno pripremljeni za nešto što im je važno, pa potcenjuju svoje kapacitete. Međutim, anksioznost koja se tada stvara jeste iracionalna. Da bi se pobedila, najbolje je da se čovek pripremi za situaciju zbog koje strepi i da realnije sagleda svoje sposobnosti.

- Lečenje nije tako jednostavno jer, kad se anksiozni poremećaj pojavi, ljudi se njime okupiraju i u tom začaranom krugu strah nastavlja da raste. U terapiji se koriste lekovi - anksiolitici, i oni pomažu da se smanji anksioznost ili da potpuno nestane. Ipak, pogrešno je anksioznost lečiti samo lekovima, potrebno je promeniti uverenja zbog kojih je neko pogrešno procenio sebe da je nesposoban - ističe Milivojević.

On upozorava da ako anksioznost traje i ne leči se, može dovesti do ozbiljnog narušavanja zdravlja.

- Dugotrajna anksioznost može dovesti do stanja duboke depresije. Na meti je i fizičko zdravlje jer dugotrajnu anksioznost prate hronična neispavanost, loša ishrana i nezdrav ritam života - dodaje Milivojević.