„Virtuelna beba“ - možda zvuči kao ljupka zamena za dete nalik digitalnom ljubimcu Tamagočiju (Tamagotchi), ali realnost je mnogo mračnija. To je, zapravo, bezbednosna pretnja.
Postoji mnogo dokaza da hakeri već dugo prikupljaju milione podataka od maloprodajnih lanaca, banaka i osiguravajućih kuća koje prodaju polise zdravstvenog osiguranja pokušavajući da ukradu identitet stvarnih ljudi radi finansijskih malverzacija.
Međutim, Kris Rok (Chris Rock), koji sprovodi istraživanja u oblasti bezbednosti na internetu, pokazao je koliko je jednostavno napraviti „virtuelnu bebu“, koja može odrasti, uzeti zajam, trgovati akcijama, a zatim je se otarasiti radi naplate životnog osiguranja.
Da biste došli do lažne krštenice u SAD i Australiji, sve što vam treba je potpis oba roditelja - a to bi mogao biti bilo ko - i doktora. Lako je otvoriti onlajn nalog za potpisivanje rodnog lista u svojstvu doktora ako imate njegovo ime i registracioni broj, a to se lako može naći na Guglu.
Na konferenciji „Defkon“ (Def Con), koja je održana u Las Vegasu početkom avgusta, Rok je pokazao publici u kojoj je sedelo na stotine hakera zašto se prelaskom na digitalne knjige rođenih i umrlih po principu „uradi sam“ za medicinske radnike rizikuje pojava „žetve beba“, što je i naslov njegove nove knjige.
Eksperti u oblasti bezbednosti, kao što je Rok, dolaze na „Defkon“ svake godine u avgustu da bi ukazali na slabe tačke kompjuterskih sistema. Mnogi od njih ispituju slabosti mreža kako bi podstakli vlasnike da otklone nedostatke, a nekoliko njih hakuje bez dobrog razloga.
Iako rađanje lažnih beba zvuči bizarno, to je logičan sled događaja, budući da organizovane kriminalne grupe uvode sajber-kriminal u svoj arsenal. Njima idu u prilog zahtevi za pojednostavljivanje procedura u vladinim i korporativnim bazama podataka, koje su žrtvovale sigurnost identiteta zarad brzine i smanjenja troškova.
Rok je bio inspirisan konceptom „fantomske firme“. Kao i „tašna-mašna“ firma, fantomska firma se može urediti tako da izgleda kao da ima zaposlene i da obavlja poslovne aktivnosti, ali, za razliku od „tašna-mašna“ firme, ona se ostavlja da postoji godinama kako bi se osigurao savršen kreditni rejting, koji se ponekad koristi za pranje novca. Dakle, on je pokazao kako se može napraviti „fantomska beba“.
„Fantomska beba postoji samo na papiru; ona se može koristiti za dobijanje vladine pomoći i novog broja socijalnog osiguranja“, izjavio je.
„Ali virtuelna fantomska beba može dobiti zajam od banke, kreditne kartice, plaćati porez i imati nekoliko polisa životnog osiguranja.“
Uz napomenu hakerima da se ne odlučuju na ovaj potez, on je objasnio zašto bi ljudi mogli da žele virtuelnu ili fantomsku bebu.
„Možete pozajmiti milione dolara i ne vratiti ih“, rekao je. Štaviše, ovo bi mogla biti „lična karta za novi početak“ ukoliko neko napravi haos od svog stvarnog života i želi da počne iznova s novim identitetom. „Mogli biste i da na njeno ime kupite nekoliko polisa životnog osiguranja. Kad završite s njom, možete je se rešiti i uzeti novac.“
Ubijanje virtuelnog identiteta - ili onog stvarnog - jednostavno je kao i njegovo stvaranje zbog porasta broja sistema za prijavu smrtnog slučaja, jer vam je potreban samo paraf doktora i pogrebnika. Rok je demonstrirao da može lažirati deo koji popunjava lekar u elektronskom formularu.
Na sličan način mogao je da falsifikuje prijavu pogrebnika kao što je to uradio s doktorovom, ali se ipak odlučio da proveri da li se može registrovati kao pogrebnik u svojoj rodnoj Australiji. Bio mu je potreban jedan lažni sajt pun slika kovčega i cveća, jedan mejl, i nakon tri dana on je zvanično postao pogrebnik čije je ime navedeno u bazi podataka na internetu.
Možda je najveći rizik u čitavom procesu to što lažna smrt može biti prijavljena nadležnima kao sumnjiva. Kako bi to izbegao, Rok je pročitao vodič za popunjavanje umrlice, u kome su navedeni uzroci smrti koji izazivaju podozrivost.
Kad dobijete umrlicu, možete popuniti testament na internetu, pisati bankama i zatvoriti naloge vaše virtuelne bebe. „Mogli biste samo da uzmete novac i nestanete.“
HANNAH KUCHLER