Predstavnici Grčke su slati u Prištinu još u vreme prethodnih vlada tako da bilateralni odnosi na određenom nivou već postoje
BEOGRAD - Panos Trigazis, koordinator odeljenja za međunarodnu saradnju Sirize, u razgovoru za Kurir kaže da Siriza i Aleksis Cipras, premijer Grčke, ostaju pri stavu da nezavisnost Kosova ne treba potpuno priznati.
Da li je grčka vlada sa Aleksisom Ciprasom na čelu razmatrala priznavanje Kosova?
- Vrlo sam zahvalan na prilici da govorim za Kurir. U ovom momentu ne mogu da istupam u ime vlade, nego isključivo u ime Sirize. Ipak, mogu da potvrdim da se Grčka i premijer Cipras i dalje drže stava ranijih vlasti da nezavisnost Kosova ne treba potpuno priznati.
A zašto su diplomatski predstavnici poslati na KiM?
- Kao što znate, diplomatski predstavnici Grčke su slati u Prištinu još u vreme prethodnih vlada, tako da bilateralni odnosi na određenom nivou već postoje. Ako ne grešim, Srbija takođe održava odnose s Kosovom u određenoj meri. U principu, mi smo svakako protiv nasilne promene međunarodno priznatih granica. Istovremeno, priznajemo i pravo na samoopredeljenje, koje su skoro sve države posebno isticale u vreme raspada SFRJ. Grčka je sa svima razvila odlične odnose, izuzev s Makedonijom, nadajući se da će problem imena (BJRM) biti rešen u UN. Čak i s ovom prijateljskom zemljom Grčka je u međuvremenu uspostavila bilateralne odnose na mnogim nivoima, a trenutno, na inicijativu ministra spoljnih poslova Nikosa Kocijasa, razmatramo mogući sporazum na osnovu mera izgradnje poverenja. Kao predstavnik levice, Siriza smatra svojim prioritetom borbu za mir i stabilnost u našem regionu, posebno na zapadnom Balkanu.
I u tom svetlu posmatrate pitanje KiM?
- Da, u ovom svetlu posmatramo rešavanje statusa Kosova i nadamo se da će dijalog Beograda i Prištine biti uspešno okončan. Držimo se svoje vizije saradnje i solidarnosti balkanskih država, kao i antifašističke i pacifističke tradicije. To je jedini način da se neutrališe politika „zavadi, pa vladaj“ u našem problematičnom regionu. Ne treba da dozvolimo da nas posmatraju kao zapećak Evrope, nego da postanemo sastavni deo procesa evropskih integracija, kao i procesa saradnje svih Evropljana, uključujući i Rusiju.
Jeste li trpeli pritiske EU da priznate Kosovo?
- Postoji zajednička spoljna i bezbednosna politika EU, ali odluke o uspostavljanju diplomatskih odnosa mogu da se donose samostalno. Zato o takvim stvarima odlučujemo kao suverena država, imajući u vidu nacionalne interese, ali i interese regionalnog i međunarodnog mira. Trpeli smo pritiske EU na drugim poljima, u vezi sa ekonomskom i monetarnom politikom, ali ne i u vezi sa spoljnom politikom. Postoje i druge države članice EU, osim Grčke, koje još nisu priznale Kosovo.
Da li je grčka vlada sa Aleksisom Ciprasom na čelu razmatrala priznavanje Kosova?
- Vrlo sam zahvalan na prilici da govorim za Kurir. U ovom momentu ne mogu da istupam u ime vlade, nego isključivo u ime Sirize. Ipak, mogu da potvrdim da se Grčka i premijer Cipras i dalje drže stava ranijih vlasti da nezavisnost Kosova ne treba potpuno priznati.
A zašto su diplomatski predstavnici poslati na KiM?
- Kao što znate, diplomatski predstavnici Grčke su slati u Prištinu još u vreme prethodnih vlada, tako da bilateralni odnosi na određenom nivou već postoje. Ako ne grešim, Srbija takođe održava odnose s Kosovom u određenoj meri. U principu, mi smo svakako protiv nasilne promene međunarodno priznatih granica. Istovremeno, priznajemo i pravo na samoopredeljenje, koje su skoro sve države posebno isticale u vreme raspada SFRJ. Grčka je sa svima razvila odlične odnose, izuzev s Makedonijom, nadajući se da će problem imena (BJRM) biti rešen u UN. Čak i s ovom prijateljskom zemljom Grčka je u međuvremenu uspostavila bilateralne odnose na mnogim nivoima, a trenutno, na inicijativu ministra spoljnih poslova Nikosa Kocijasa, razmatramo mogući sporazum na osnovu mera izgradnje poverenja. Kao predstavnik levice, Siriza smatra svojim prioritetom borbu za mir i stabilnost u našem regionu, posebno na zapadnom Balkanu.
I u tom svetlu posmatrate pitanje KiM?
- Da, u ovom svetlu posmatramo rešavanje statusa Kosova i nadamo se da će dijalog Beograda i Prištine biti uspešno okončan. Držimo se svoje vizije saradnje i solidarnosti balkanskih država, kao i antifašističke i pacifističke tradicije. To je jedini način da se neutrališe politika „zavadi, pa vladaj“ u našem problematičnom regionu. Ne treba da dozvolimo da nas posmatraju kao zapećak Evrope, nego da postanemo sastavni deo procesa evropskih integracija, kao i procesa saradnje svih Evropljana, uključujući i Rusiju.
Jeste li trpeli pritiske EU da priznate Kosovo?
- Postoji zajednička spoljna i bezbednosna politika EU, ali odluke o uspostavljanju diplomatskih odnosa mogu da se donose samostalno. Zato o takvim stvarima odlučujemo kao suverena država, imajući u vidu nacionalne interese, ali i interese regionalnog i međunarodnog mira. Trpeli smo pritiske EU na drugim poljima, u vezi sa ekonomskom i monetarnom politikom, ali ne i u vezi sa spoljnom politikom. Postoje i druge države članice EU, osim Grčke, koje još nisu priznale Kosovo.
O poseti Beogradu u septembru
PRIORITET VLADE JE RAZVOJ GRČKO-SRPSKIH ODNOSA
Kakve će poruke poslati Cipras tokom svoje posete Beogradu u septembru?
- Premijer Cipras davno je izrazio želju da napravi balkansku turu i obiđe prestonice nekoliko zemalja u regionu. Unapređenje razvoja grčko-srpskih odnosa je među prioritetima naše vlade. Ne mogu da govorim premijerovo ime, niti da preciziram njegove poruke, ali sam siguran da će govoriti u korist grčko-srpskog prijateljstva, saradnje na obostranu korist, kao i o saradnji unutar celog Balkana zarad razvoja regiona.