STRAH OD MIGRANTSKE ZIME: Do 15.000 ljudi spava na otvorenom
Kako će izgledati boravak migranata u Srbiji kada se vremenske prilike pretvore u neprilike, kada jako sunce zamene košava, kiša i sneg? Nadležni ističu da očekuju promrzle i bolesne i dodaju da su pored najavljenog, potrebna još dva centra za prihvat azilanata.
Razloga za brigu ima. Pet do 15 hiljada ljudi između Preševa i Kanjiže provede noć pod otvorenim nebom. Mesta u centrima za azil ima za manje od hiljadu ljudi.
"Imaćemo promrzle i bolesne, mi već sada imamo ljude koji pate od sunčanice. Ne znam kako ćemo sa tim problemima izdržati zimu, upozorava Radoš Đurović iz Centra za pomoć tražiocima azila.
Zaštitu obećava premijer, za sada za najviše tri hiljade izbeglica u okolini Beograda.
Važno je da centar za prihvat migranata bude van grada, a opet blizu njega - da ima vodu, struju, kanalizaciju, bolnicu u blizini, parkinge, snabdevanje. Da li tom opisu odgovara pomenuti prostor uz auto-put Zagreb - Niš na osam kilometara od Beograda, znaće se za koji dan, kažu u Komesarijatu za izbeglice.
"Nama trebaju još dva mesta gde ćemo ih skloniti sa zime. Daleko je bolje i zbog tih ljudi i zbog građana Beograda da se ničija prava ne ugroze da se nađe mesto koje je izmešteno i da se obezbedi sve što je potrebno za prihvatanje", kaže komesar za izbeglice i migracije Srbije Vladimir Cucić.
U Centru za pomoć tražiocima azila veruju da skloništa treba da budu uz put, jer izbeglice svako skretanje, mere izgubljenim danima. Treba i odeće, obuće, sredstava za higijenu, grejanja. Svega više nego leti.
"Potrebna je topla odeća da se prespava na toplom i suvom, obuća, higijana, to su porodice koje putuju, zamislite hladnoću, zamislite kišu, sneg, kako ćemo mi tada", napominje Radoš Đurović.
EU obećava pomoć Srbiji od 3,2 miliona evra da prezimi izbegličku krizu u kojoj nemačka kancelarka Angela Merkel vidi veću opasnost od krize evrozone.
"Ako broj izbeglica ostane na ovom nivou ili se čak poveća tokom zimskih meseci ovo bi mogao da bude veliki humanitarni problem", smatra Oskar Benedikt, zamenik šefa Delegacije EU u Srbiji.
Brisel će štititi interese zemalja članica, a Srbija, pomažući izbeglicama, mora da sagleda svoje, upozoravaju stručnjaci.
"Srbija treba da pođe od realnosti, a ta realnost je takva da mi jesmo na spoljnim granicama tako da taj migracijski tok neće stati i moramo biti spremni da razmišljamo o svim mogućim opcijama", kaže izvršni direktor Grupe 484, Vladimir Petrović za RTS.
Koje su opcije na stolu za balkansku rutu očekuje se da bude jasnije posle samita u Budimpešti sredinom oktobra. U poslednjem trenutku, pre nego što vremenski uslovi postanu teški i za izlazak na ulicu, a kamoli za spavanje na otvorenom.