- Moja porodica i ja živimo od 3.000 dinara socijalne pomoći. Roditelji su mi radno nesposobni, veoma su bolesni, a mlađi brat ide u srednju školu. Ne tražim milostinju, već posao kako bih zaradio dovoljno da prehranim svoju porodicu - priča Đura Nedić dok sedi na kiši ispred Opšte bolnice u Pančevu.
Kako kaže spreman je da radi bilo šta, ali za njega posla nema nigde. On tvrdi da je svoju biografiju poslao na preko 40 adresa, ali da nije dobio ni jedan pozitivan odgovor. Kraći period radio je na građevini, ali zbog obima posla i male plate je odustao od toga.
- Završio sam srednju medicinsku školu sa odličnim prosekom, i upisao sam fakultet koji sam morao da napustim zbog finansijske situacije. Stažirao sam u ovoj bolnici šest meseci, ali nisu mogli da me zaposle jer kako kažu, za mene nema mesta. Čujem stalno priče kako se ljudi zapošljavaju, a ja pošto nemam vezu ne mogu da se pohvalim istom - objasnio je Nedić.
Njegova porodica i on žive u iznajmljenom stanu već tri godine, a vlasnik stana im ne naplaćuje kiriju već duže vreme, svestan njihove situacije. Đura je odlučio da štrajkuje sve dok direktor bolnice ne popriča sa njim, ili dok ne dođe neko iz Ministarstva.
Od jutros su mnogi ljudi prošli pored njega kao da ga ne vide, jedino je zamenik direktora bolnice rekao da će da pokuša da mu pomogne. Glavna sestra ove ustanove nagovarala ga je da se skloni sa kiše, ali je on odlučno ostao na istom mestu, nadajući se zaposlenju.