BUDUĆI ŠEF BRITANSKIH LABURISTA: Izviniću se za rat u Iraku, poveli smo ga na osnovu prevare
LONDON - Favorit na izborima za rukovodstvo britanske Laburističke stranke Džeremi Korbin izjavo je danas će se, ukoliko bude izabran za lidera te stranke, izviniti za odluku da Britanija uđe u rat u Iraku 2003. godine donetu "na osnovu prevare".
Korbin, koji pripada levom krilu stranke kaže da će izivnjenje uputiti i britanskom i iračkom narodu, prenosi londonski Indipendent. On smatra da je irački rat bio greška užasnih razmera, a da su zbog učešća Britanije u sukobu Laburisti izgubili milione svojih "prirodnih pristalica".
"Krajnje je vreme da se Laburisti izvine britanskom narodu što su ga poveli u rat u Iraku na osnovu prevare, a iračkom narodu za patnje. Mi ćemo uputiti to izvinjenje," rekao je Korbin.
Toni Bler, koji je u to vreme bio šef Laburista i premijer, nikada se nije izvinio uprlkos tome što se pokazalo da su razlozi kojima je opravdana invazija - da Irak ima oružje za masovno uništenje i predstavlja opasnost za svet - naknadno pokazali kao neistiniti. Bler je, istina, u istrazi koja je pokrenuta 2009. godine, a za koju je zadužen ser Džon Čilkota, rekao da mu je žao zbog izgubljenih života.
Procenjuje se da je u nasilju koje je usledilo posle invazije poginulo 219.000 Iračana, 179 britanskih i 4.425 američkih vojnika, podseća list. Nalazi te istrage još nisu objavljeni, zbog čega porodice poginulih Britanaca najavljuju tužbu protiv ser Čilkota.
Korbin, međutim, smatra da nije potrebno čuti zaključke istrage da bi se znalo da treba uputiti izvinjenje. Korbin koji je u vreme vlade Tonija Blera važio za "najneposlušnijeg laburističkog poslanika", a neki britanski mediji ovih dana u spisak njegovih "neposlušnosti" ubrajaju i to što je rekao da nije bilo genocida na Kosovu i svojevremeno ukazivao da broj poginulih nipošto ne odgovara prvobitnim upozorenjima o 225.000 ubijenih.
U Britaniji su u toku izbori za rukovodstvo Laburističke stranke. Glasački listići su biračima poslati 14. avgusta, birači će moći da se izjasne poštom, ili putem interneta do 10. septembra, a rezultati će biti objavljeni 12. septembra. Pravo glasa imaju svi članovi partije, registrovane pristalice i pridružene pristalice, uključujući one koji su se pridružili preko nekog od sindikata. Ukupno biračko telo, kako se procenjuje, broji 610.000 ljudi.
Ankete naveću prednost daju Korbinu, za kojim slede njegovi partijski rivali Edi Bernham, Ivet Koper i Liz Kendal.