BORA ČORBA: Toma bez DSS nikada ne bi postao predsednik, Vučić je preambiciozan

Nemanja Pancic

Na izborima je bila mala razlika između Borisa Tadića i njega, a onda je došao kod Voje i kazao da naših osam odsto glasa za njega. Koštunica je tražio dva uslova - da se Ustav ne menja i da Kosovo ostane sastavni deo Srbije

Otišao je pre nekoliko dana moj veliki prijatelj Arsen Dedić. On je rodonačelnik kantautorstva kao pravca na prostorima bivše Jugoslavije. Naši kontakti nisu prekinuti ni tokom rata devedesetih u Hrvatskoj. Čuo sam da je bio u nemilosti tadašnjeg režima i da je morao da se odseli iz Zagreba u rodni Šibenik. Njemu tih godina, kao detetu iz jednog mešovitog braka, nije uopšte bilo lako. Izbegavao je odgovore na mnoga moja pitanja, a razgovor je završio čuvenom rečenicom: „Sve što sam ti prećutao nemoj nikom reći“ - kaže u razgovoru za Kurir Borisav Ðorđević, poznatiji kao Bora Čorba.

Po čemu ćete najviše pamtiti druženje sa Arsenom Dedićem?
- Imali smo neverovatan koncert u Pozorištu na Terazijama. Televizija je tada emitovala samo snimak od oko dva sata. Arsen i ja nismo bili podobni u to vreme, a publika jednostavno nije htela da nas pusti s bine. Morali smo da sviramo više od tri sata.

U kakvim ste danas odnosima sa svojim prijateljem Jurom Stublićem? Utisak je da ste vodili neki tihi rat putem muzike.
- U dobrim. Naše pesme nastale su samo iz dobrog zezanja. On je napisao „E, moj druže beogradski“, a ja „E, moj druže zagrebački“. Znali smo mnogo puta nas dvojica da se napijemo kad se sretnemo. Nisam ni sa kim u lošim odnosima od kolega.
Kako vam se danas čini politička scena u Srbiji?
- Desnica u Srbiji danas više ne postoji. Voja Koštunica je zbog toga i izašao iz politike, a s njim i ja. Razočarao sam se. Desnica je počela da se cepa na neke manje stranke. Mi trenutno živimo u jednopartijskom sistemu.

Da li ste u kontaktu s Koštunicom?
- Čujemo se i u kontaktu smo. Igramo ponekad i šah. Ne znam čime se on trenutno bavi, da li piše neku knjigu.

Šta je, po vama, osnovni problem u Srbiji?
- Problem je što se nikom ne dozvoljava da misli svojoj glavom i da bude Srbin. To je sramota već godinama. Uvek su u svetu pravili filmove o Nemcima kao glavnim negativcima, a sad smo ih zamenili mi i ruska mafija.

Kako ste doživeli napad na premijera Aleksandra Vučića u Srebrenici?
- U Srebrenici je podbacilo tamošnje obezbeđenje, što je nedopustivo na jednom takvom skupu. To jeste bio atentat i tako ga treba i gledati. Međunarodna zajednica će o tome naravno da ćuti i govori kako se ništa nije dogodilo.

Može li doći do pomirenja u regionu kad stalno izbija poneki incident?
- Političari neće dozvoliti da dođe do pomirenja. Vraćali smo se iz Slovenije preko Hrvatske do Crne Gore, što je dug put, jer smo imali koncert u Budvi. Svuda gde smo stali obični građani, policajci i carinici slikali su se s nama. Mržnja među ljudima ne postoji. Ona postoji samo kad je serviraju političari. Gora je naša srpska mržnja. Kod nas svaki grad ima neko pogrdno ime. Mi smo Crevari, oni su Čarapani, drugi Čivijaši... ceo grad mrzi drugi. Ili jedno selo drugo selo. Hrvati se, s druge strane, međusobno mrze regionalno. Zagorci ne vole Međumurce, Dalmatinci ne mirišu primorce, kod njih je mržnja malo blaža.

Hrvati su u Vukovaru ukinuli ćirilicu, a u Vojvodini, iako po popisu čine narod s manje od tri odsto udela, imaju pravo da koriste svoj jezik kao službeni.
- Potez ukidanja ćirilice jeste protivustavan i proći će potpuno nezapaženo. Srbija kao država nema svoje ja. Morala je glasnije da se pobuni protiv tog čina.

Posle više od dve decenije najavljen je nastup Riblje čorbe u hrvatskoj prestonici, čime ćete ispuniti želju devojke Dubravke. Kako je uopšte u medije dospela priča da ćete svirati u Zagrebu?
- Meni nije jasno. Bilo je pregovora o tome pre jedno šest godina. Na naše svirke u Sloveniji dolazilo je mnogo Hrvata iz Čakovca, Vukovara, kao i cela Istra. Naš najveći fan je iz Zagreba i zove se Hrvoje. Dolazili su u Sloveniju i plaćali skupe karte da bi nas slušali. Ublažio sam tad svoj stav i rekao da ću držati koncert onog momenta kad vojvoda Toma (Tomislav Nikolić, op. aut.) pošalje vojvodu Boru da svira. Tačnije, kad budem predstavnik srpske kulture. Kulturna saradnja je najviši vid saradnje između dve države. Nisam želeo da idem tamo da zarađujem pare, kao što njihovi izvođači dođu ovde, otmu pare i odu. Hteo sam da prenesem neke druge poruke. Najlakše je uzeti lovu. Dao sam intervju za neki njihov portal i neko je to pogrešno shvatio. Napisi o mom koncertu u Zagrebu degradiraju mene kao ličnost i sve što sam radio proteklih godina.

Najavljujete i tužbu prvi put u karijeri.
- Žao mi je što ću morati da presavijem tabak. Imao sam uvek korektnu saradnju s medijima.

Najavljuju vaš koncert i u Sarajevu u novembru, u dvorani Zetra...
- Ni u ludilu neću ići tamo. Sviramo u Istočnom Sarajevu. Menadžer Faruh Drina insistirao je da nastupamo u Zetri. Pozvao sam ga da dođe u Beograd i da bude moj gost, da odemo nakon Bir festa zajedno u Suboticu na našu svirku. Dogovor je bio da ćemo pričati o nekim drugim stvarima, a nikako o poslu. Čovek je objavio vest da Riblja čorba svira u Sarajevu, što je izazvalo gnev kod Bošnjaka. Onda je rekao da se samo zezao i da je samo pravio medijsku propagandu za neki drugi bend. Znam ko mi smešta te priče. Neki moji bivši saradnici.

Da li vas napada neki bivši menadžer?
- Ne bih želeo o tome više da pričam.

Imate mnogo prijatelja među političarima, poput Velimira Ilića.
- Velja je moj dobar drug. Sreli smo se kad sam se nedavno vraćao iz Nikšića. Moram da vam kažem da sam kod njega primetio dozu razočaranosti.

Koga od domaćih političara najviše cenite?
- Sigurno će vas ovo iznenaditi, ali prijatelj sam sa Aleksandrom Vulinom. Ne moramo da mislimo politički isto da bismo se družili.

A Ivica Dačić?
- Ivica je jedan od retkih ljudi koji nije promenio broj telefona. Za razliku od njega, ostali su ga promenili.

Kako vam se čine napori Aleksandra Vučića i politika koju sprovodi?
- Premijer je preambiciozan.

Pomogao mu da pobedi... Vojislav Koštunica i Tomislav Nikolić

A Tomislav Nikolić?
- Ne znam da li bi Toma uopšte bio predsednik da nije bilo DSS. Na izborima je bila mala razlika između Borisa Tadića i njega, a onda je došao kod Voje i kazao da naših osam odsto glasa za njega. Koštunica je tražio dva uslova - da se Ustav ne menja i da Kosovo ostane sastavni deo Srbije, makar i na papiru, i da se narod referendumom izjasni želi li u Evropsku uniju.

Šta mislite o novim izborima?
- Oni će vrlo skoro. Vidim u budućnosti i razlaz između predsednika Nikolića i premijera Vučića.

A šta je s opozicijom?
- Imamo strane plaćenike. Zna se dobro ko su dve propale strane investicije u Srbiji. Prva se zvala Goran Svilanović, a druga je Čedomir Jovanović. Stranci su pogrešno mislili da od njih mogu da naprave lidere.

Na nastupu na Bir festu nosili ste uniformu na kojoj je bila nacrtana marihuana i govorili ste da ste za približavanje Srbije Evropskoj uniji. Otkud to?
- Moj stav se nije promenio, i dalje sam evroskeptik.

Pisali ste za mnoge narodnjake. Je li je to zbog dobrih honorara?
- Ne. Uglavnom su me kolege molile da im pomognem oko teksta. Šaban Šaulić je tražio da mu napišem „Preskočiću tarabu i jarak“, što je veliki hit. Nijedne te pesme se ne stidim. Za „Stani malo, kafanski sviraču“ ljudi misle da je starogradska pesma, a ja sam je napisao, kao i Predragu Živkoviću Tozovcu „Vodeničarevu kći“. Pesme ne proizvodim serijski, nego pišem samo za prijatelje.

Ceca Ražnatović nikad nije snimila pesmu „Užasno mi nedostaješ“, koju ste joj posvetili.
- Ceca je prvo bila oduševljena, ali su onda drugi ljudi uzeli stvar u svoje ruke i ubedili je da ne snimi. Otpevali smo je zajedno u jednoj televizijskoj emisiji i snimak je imao više od milion pregleda. Nije mi jasno što se takva pesma ne stavi na album. Nisam ljut na nju zbog toga. Ceca je moja velika prijateljica, kao što je bio i njen pokojni muž Željko Ražnatović Arkan. Ona je pevala jedan moj tekst „Šta još možeš da mi daš“ i radićemo u budućnosti još koji put.

Nemanja Pancic

Borba za goli život
USPEVAM DA PREŽIVIM JER MNOGO RADIM

Riblja čorba tradicionalno u avgustu slavi jubilej, a ove godine će se navršiti 37 godina od osnivanja grupe. Možete li danas da živite od svog rada?
- Uspevam da preživim samo zato što stalno radim. Uvek je to na nekoj ivici i borba je neprestana.

O Usniji Režepovoj
NIJE ZASLUŽILA DA UMRE KAO MUVA

Prošle nedelje javnost je potresla priča o teškoj bolesti i ispovest Usnije Redžepove.
- Strašno je što nam legende i velika imena umiru kao muve i u lošem materijalnom stanju. Apsolutno niko ne zaslužuje takvu sudbinu. Usnija je veliki čovek i pevačica, želim joj da izađe iz ove bitke kao pobednik.

TAGOVI