SARAJEVO - Većina migranata želi da ide u razvijene zemlje zapadne Evrope, tako da nije očekivati da će neki značajniji talas zahvatiti Bosnu i Hercegovinu, kaže Asim Mujkić, profesor Fakulteta političkih nauka u Sarajevu, povodom izbegličke krize koja je u poslednjih sedam meseci zahvatila Evropu i zemlje Balkana.
Izbeglice iz Sirije, Avganistana, Eritreje, bežeći od rata i sukoba, traže utočište u zemljama Evropske unije.
Profesor Mujkić je postupak Mađarske i Makedonije prema migrantima ocijenio kao "jako neevropski".
- Kada gledamo širu sliku, izbeglička kriza će najmanje pogoditi one zemlje koje imaju istorijskog udela. Pre svega mislim na kolonijalne sile Francusku i Englesku koje su tamo povlačile granice i imaju upliva u nizu događaja koji je i doveo do eskalacije ovog zla - pojasnio je Mujkić za Dnevni avaz.
Ona kaže da Evropa dužna da pomogne nevoljnicima, migrantima, kao celina, te na taj način počne da otplaćuje taj veliki dug koji kao kolonijalna sila ima prema narodima Afrike, Bliskog istoka.
"Dakle, Evropa ima istorijski dug prema Africi i Bliskom istoku i ovo je jedan od načina da on počne da se otplaćuje - istakao je Mujkić.
Prema izveštaju UNHCR-a, migranti iz ratom zahvaćenih područja, Sirije, Avganistana, Eritreje, traže utočište u Evropi, a velika većina od 137.000 ljudi koji su preko Sredozemnog mora ušli u Evropu u prvih šest meseci 2015. godine bežala je od rata, sukoba ili progona, zbog čega je ova mediteranska kriza prvenstveno izbeglička kriza.
U prvoj polovini 2015. preko Mediterana prešlo je 83 posto više izbeglica i migranata - njih 137.000, a iz UNHCR-a su upozorili da će se prelasci bitno povećavati u drugoj polovini godine, a posebno tokom letnjih meseci, tako da se očekuje da će ovaj broj i dalje rasti.
Bežeći od rata više od 2.000 izbeglica iz Sirije, Afganistana, Eritreje i drugih zemalja je smrtno stradalo, utopilo se ili nestalo u vodama Mediterana.