Ako izuzmemo nekoliko sezona koje nisu završile očekivanom producentskom dobiti, pa su proglašene neuspešnima, Veliki Brat je bila jedna od najgledanijih emisija na prostoru Hrvatske, ali i bivše Jugoslavije.
Redatelj Mario Kovač, prvi stori editor prvog hrvatskog Velikog Brata 2004. godine, nakon toga je – kako i sam kaže, po mnogočemu korisnog iskustva, zajedno s etnologom Sandijem Blagonićem i Predragom Madžarevićem, objavio knjigu ‘Veliki Brat: 100 dana ispred ekrana’, u kojoj su analizirali psihologiju takmi;ara, ali i samih gledalaca.
"Zanima me koliko se danas ljudi seća da je pobednik tog prvog hrvatskog Velikog Brata bio Saša iz Bjelovara i da je osvojio milion kuna kojima je rešio neke životne potrebe? Ali i on i svi ostali, poput Svisca, Bekama i ostalih takmičara, zapravo su danas na nivou fusnote u televizijskoj istoriji. Prava pobednica tog prvog rijalitija je Antonija Blaće koja je postala tv-voditeljka i dobila stalni posao. Svi ostali su se još neko vreme razvlačili po medijima, ali to je bio njihov maksimum. I sve ih je zapravo pokopalo upravo ono što ih je u šou i dovelo, a to je njihova prosečnost", kaže Kovač.
Uprkos tome, pre 11 godina Kovač je u knjizi napisao da je, radeći svakodnevno po 12 sati na tom projektu, s vremenom zavoleo te svoje "privatne zamorčiće" kako su takmičare nazivali reditelji, kamermani, producenti i ostali koji su kreirali život ukućana. Kako je tad napisao, ukućani su bili miroljubivi, neskloni preispitivanju autoriteta i uglavnom nekonfliktne osobe. Iako su posle ušli neki drugačiji stanari.
"Činjenica je da, kad sam radio prvi "Veliki Brat" svi smo bili u jednom segmentu ravnopravni - svima nam je to iskustvo bilo sasvim novo. Ne samo producentima i stori editorima, logerima i kamermanima, nego i samim ukućanima. A to je kao razlika između prvih astronauta otprije 50-ak godina i onih koji danas lete u svemir. I jedni i drugi su hrabri, ali onaj koji je prvi put seo u raketu i koji nije mogao učiti iz tuđeg iskustva, naravno, hrabriji je od onih koji to rade posle njega. Dakle prvi takmičari velikog Brata ušli su u kuću naivno i neiskvareno, bez saznanja šta ih čeka i mogu li uopšte da izdrže sto dana bez televizije, telefona, kontakta s spoljnim svetom. Danas se to niko više ne pita jer je sličnih šou prohrama bilo na desetine. Svako od današnjih takmičara ima svoju taktiku kako privući glasove gledalaca. Uostalom, i sam Nemeš je rekao Marijani – evo ja se s tobom petljam, a znam da mi to odnosi glasove gledateljki. Dakle, svako od ukućana ima svoju taktiku, znaju već šta bi im moglo doneti, a šta odneti glasove. Oni već znaju da se ne smeju goli tuširati jer će za nekoliko minuta osvanuti klip na Jutjubu ili na nekom od internet portala. Da podsetim, u trenutku kad smo radili prvi Veliki Brat, još nije bilo Jutjuba. Dakle, sama ta činjenica u startu ubija iskrenost i spontanost. Danas svako od takmičara ulazi u pravu makijavelističku borbu za novac i slavu nakon šoua", objasnio je Kovač.
Takmičarima je vrlo lako manipulisati
Njegovu tezu podupiru i britanski psiholozi koji tvrde da Veliki Brat takmičare vodi kroz četiri faze psihološkog eksperimenta, ali i da je uz pomoć dobrog tima psihologa lako izmanipulisati takmičare, a samim time i razvoj događaja u kući.
1. Prvu fazu nazivaju “formiranjem” jer se takmičari upoznaju i pokušavaju da pronađu svog saveznika u kući te svoje mesto u hijerarhiji. Ona traje prvih nedelju dana.
2. U drugoj fazi ukućani se žestoko nameću i bore za položaj. Popuštaju zbog emocija pa se slamaju pa lako dolazi do svađa i prepirki. Ali u prvim nedeljama takmičari se zbližavaju u strahu od izbacivanja iz kuće, a tu počinju da se mešaju netrpeljivost i privrženost, što itekako utiče na njihovo psihičko stanje.
3. U trećoj fazi dolazi do stabilizacije odnosa. Poznaju se dovoljno dobro da i zadatke izvršavaju opušteno jer znaju ko je za šta i koliko sposoban.
4. Poslednja faza je faza “glumatanja” koju niko ne može odigrati do kraja jer retko ko od kandidata ne skine masku do kraja šoua. Pred kraj postaju sve svesniji sebe i konkurencije pa im je sve teže da se pretvaraju.
Veliki Brat je eksperiment koji uključuje različite karaktere ljudi i njihove međusobne odnose, kažu britanski psiholozi. I zaista, koliko god se producenti trudili da Velikog Brata prikazu tek kao zabavnu emisiju, psiholozi smatraju da je ona sve samo ne to. Više je nego očito da se u VB-u ne može ništa drugo naučiti osim kako nekome podmetati iza leđa, kako nadigrati protivnika, kako sklapati lažna prijateljstva i klanove, a pritom se neretko koristi i najvulgarniji rečnik, te kako nekoga zavesti i odvući u krevet ne bi li se time podigla gledanost i pridobili glasovi publike.
Ukratko, VB neretko direktno ili indirektno promoviše najniže strasti i nagone i predstavlja ih kao poželjne osobine.
Najkontroverzniji deo jeste odabir takmičara
Dok se prvih godina od takmičara tražila prosečnost, posle se tražilo da što više odskaču od matrice prosečnog gledaoca.
Upravo je izbor kandidata za ulazak u kuću Velikog Brata sa psihološkog stanovišta, jedan od najkontroverznijih momenata celog šoua. Jasno je da, kako odmiču sezone, tako žiri između hiljada kandidata bira one za koje veruje da će unutar kuće, u izolaciji, proizvesti određeni skandal, koji su mentalno ili emotivno nestabilni ili koji su za novac i pobedu spremni na sve.
Naravno, pritom mnogi od njih, iako ulaze dobrovoljno, nemaju pojma šta ih tamo čeka i šta su u ekstremnim uslovima kadri da učine, pogotovo ako svoje trenutne frustracije zaliju enormnim količinama alkohola koji se u kuću ubacuje po unapred isplaniranom scenariju i sa tačno određenom svrhom.
Veliki Brat je grupa najboljih i najgorih ličnosti smeštenih u jednu kuću, slažu se svi psiholozi. VB unajmljuje najbolje psihologe, koji imaju godine iskustva i znaju da li kandidat laže ili ne, a kakvi im se ljudi najviše sviđaju, najbolje zna bivši VB psiholog.
David Vilson je profesor kriminalistike na Univerzitetu u centralnoj Engleskoj, koji je s najpoznatijim svetskim rijaliti šouom 2004. godine raskinuo ugovor.
"Producenti su mi garantovali da je program originalna psihološka studija ljudskog ponašanja, ali uskoro sam otkrio prevaru. Njihov je plan da namame gledaoce proizvodeći kontroverze i konflikte", zaključio je psiholog.
Kako kaže, VB psiholozi su nešto kao agenti za kasting. Koriste svoju stručnost kako bi identifikacijom ličnosti takmičara mogli da izazovu konflikte unutar kuće.
"Brzo sam shvatio da su ukućani stavljeni u situaciju u kojoj nikad ne bi bili u istraživanjima. Prvi dan kad sam došao u studio, psiholog mi je rekao: "Izabrali smo zanimljivu grupicu ove godine". Oni su jednostavno eliminisali dosadne ljude. Birani su ljudi koji će proizvoditi sukobe. Biraju ljude koji preteruju i preuveličavaju, koji su, što je više moguće, verbalni, fizički i dominantni. Zamislite da u kuću stavite nekoliko takvih stanara i date im alkohol - konflikti su neizbježni", rekao je on.
"Prvo su me pitali o dizajnu kuće - to jest o tome kako koja boja utiče na ponašanje. Kao upravnik zatvora koristio sam boje koje daju osećaj prostora, smanjuju buku, preporučio sam umirujuću glazbu, ali producent za to nije hteo ni da čuje. Psiholozi kažu kako Veliki Brat kod ukućana može stvoriti problem za ceo život. To može prouzrokovati depresiju, strahove, anksioznost, klaustrofobiju i razdražljivost".
Ljudi rado gledaju slabije obrazovanije od sebe
U ranijoj verziji VBu Švedskoj ukućanin se ubio nakon što je izbačen iz šoua.
Kako su to radili u drugim evropskim državama, tako to rade i u Hrvatskoj i ostalim zemljama sa područja bivše Jugoslavije. Domaći stručnjaci oduvek su bili samo savetodavci koji su strancima objašnjavali socio-kulturne razlike između kandidata koji su dolazili sa ovih prostora – dakle, razlike između Istrana, Dalmatinaca, Slavonaca, Hrvata, Srba...
"Definitivno su se kriteriijumi po kojima se biraju kandidati promenili, ali u ovoj emisiji važan je još jedan element, a to je da gledaoci glasaju protiv nekog. Psihologija je jednostavna – publika želi da se oseća boljom od onih koje gledaju. Ako u takav šou dovodiš ljude koji su glasni, agresivni s velikim rupama u obrazovanju, publika se oseća bolje sama sa sobom jer je onda ujedno i pametnija, lepša, kulturnija itd. VB sve više postaje frikšou. Ali, očito je da su se kulturološke regionalne razlike koje smo imali u Hrvatskoj ispucale, pa se iskoračilo u prostor bivše države. Dakle, više nije zanimljivo ako Pero Perić iz Osijeka spava s Marijanom iz Šibenika, ali je zanimljivo ako to učini Nemeš iz Požarevca. To dobija drugu dimenziju. Osim toga, televizija je dobila konkurenciju u vidu interneta, pa je počela tražiti tu vrstu ekstremizma", objasnio je Kovač.
Ali ono što je u poslednjem Velikom Bratu bilo vrlo iritantno jeste činjenica da se ljudi koji su ispali iz takmičenja bez problema nakon nedelju, mesec ili dva vraćaju u igru i ta vrsta manipulisanja, koja je doduše u jednom TV šou legitimna, izaziva revolt jer to u životu ne tolerišemo.
Baš kao i u drugim zemljama, psiholozi se pitaju da li jedna kompanija čiji je krajnji cilj zarada ima pravo da uništava zbog toga ljude i njihove porodice, a sve za šaku novca koji im se obeća kao konačna nagrada. Proizvođači programa bi, po mišljenju psihologa, morali voditi više računa o moralnim posledicama. Ovaj žanr, po njihovu mišljenju, uništava tuđe živote, a javnost gubi osećaj za granicu između onog šta je zabava, a šta gladijatorska borba koju nam serviraju.
Seks više ne izaziva reakcije gledalaca
Osim gledalaca, koji protokom vremena sa sve većom ravnodušnošću posmatraju sve eksplicitnije scene seksa, vulgarne razgovore, pa i svađe na rubu fizičkog obračuna, otupela je i oštrica nadležnih stručnih službi koje su prve godine kad se pojavio VB reagovali i tražili ukidanje emisije.
U međuvremenu se pojavio niz različitih šou programa koji su rušili tabue i predrasude. Primera radi "Menjam ženu" postao je prihvaljiv iako zadire u bračnu postelju. Činjenica da udana žena sa detetom ode iz porodičnog doma i živi s drugim muškarcem više ne izaziva sablazan.
Dok je 80-ih Kviskoteka bila porodični šou u kojem se od takmičara očekivalo da talentom dođu do pobede, emisije poput "Ljubav je na selu" kreiraju ideale od mediokriteta.
Deo publike više ne želi da gleda načitane ljude jer se dobar deo današnje internet-generacije koja upija instant podatke oseća gluplje od onih koje vide na televiziji, otvoreno objašnjava Kovač.
Na pitanje šta se sve može očekivati u budućnosti, Mario Kovač nije dao nimalo utešnu prognozu:
"Emisije poput onih u kojoj kamere uživo prate policijske potere u kojima se zaista ubijaju ljudi sve su popularnije. Ali, moramo se pomiriti s tim da je pitanje dana kad će se tako nešto pojaviti na našoj televiziji. Doduše, nije to ništa novo u ljudskoj istoriji, ako se setimo gladijatorskih borbi ili pak francuske giljotine. Međutim, tehnologija je napredovala i to je postala globalna priča. Ali kao što je rekao Predrag Madžarević, više nije u pitanju samo Veliki Brat kao u Orvelovoj ‘1984.’ nego su u pitanju milioni ‘male braće’ koji klikom na miša određuju šta je ‘in’, a šta je ‘out’ i upravo će taj glas većine uticati na to šta gledamo.
Jer ako danas ne znamo ništa o najnovijem VB paru, u mnogim društvima nećemo imati o čemu da razgovaramo i bićemo izolovani.
(Express.hr)