Jedna šljiva kao šaka borovnica… Barem kada je reč o količini antioksidansa.
Ova nezaobilazna kraljica marmelada nosi još jednu "kraljevsku lentu": prvi je izbor kod ostipacije, odnosno zatvora.
Nezaobilazan je izbor svake domaćice koja priprema zimnicu, a osim što se najčešće koristi za pripremu marmelada i knedli, svakako ju je poželjno jesti i svežu jer sadrži vitamin C (5 do 8 mg na 100 g, zavisno o kojoj se vrsti radi), vitamin B6, bakar, vitamin B2, vitamin B3, vitamin K, magnezijum, gvožđe, kalcijum te čak 240 mg na 100 g kalijuma. Šljiva obiluje i vlaknima, 2 g na 100 g, a uz sve to je niskokalorično voće.
Prethodna istraživanja pokazala su da šljiva jača kosti, smanjuje rizik od oboljevanja raka debelog creva, ali i da konzumacija 12 šljiva prosečne veličine na dan tokom dva meseca snižava nivo lošeg holesterola LDL-a.
I ni tu ne prestaju blagodeti ove “kraljice”. Konzumacijom oko 12 suvih šljiva na dan, odnosno 100 grama, u tri meseca znatno će se povećati markeri u krvi koji pokazuju povećanje gustine kostiju, pokazalo je jedno od istraživanja, piše večernji.hr.
Dihidroksi-fenil izatin, jedan je od sastojaka šljive zbog kojeg, između ostalih, ovo voće ima laksativni učinak. Pomažu mu i sorbitol i fenoli te biljna vlakna. 25 grama suvih šljiva, što je ekvivalent u proseku tri ploda, osiguraće nam 5 posto potrebnog dnevnog unosa vlakana koji je za muškarce od 19 do 50 godina 25 odsto, a za žene iste starosne grupe 7 odsto.