SAD i Rusija važe za dve strane istog novčića. Dve sile, čiji sukob traje, sa manjim ili većim intenzitetom, još od kraja 2. svetskog rata, kada su jedini put delovale udruženo u borbi protiv tada najveće pretnje po svetski poredak - Hitlerove Nemačke, nikako ne uspevaju da se slože.
U večitom odmeravanju snaga ove dve države glavnu reč ne igraju ni rakete, ni nuklearno oružje, ni broj vojnika, već - reči.
Dugo su Sjedinjene Države dominirale svetskom medijskom scenom, što je naročito bilo primetno nakon kraha SSSR, kada je Rusija bila oborena na pleća.
Sa dolaskom Vladimira Putina na čelo, država je i te kako ojačala, a s tim i njena propagandna moć, koja je u ovom trenutku možda čak i veća od američke. I jedni i drugi nemilice "bombarduju" čitaoce, slušaoce i gledaoce svojim ideološkim sadržajem, trudeći se da budu što uverljiviji.
Sjedinjene Američke Države već decenijama kao jedno od najjačih oružja podjednako koriste medije i svoju filmsku industriju - Holivud. Medijske kuće kao što je CNN kao po pravilniku već imaju spreman repertoar kojim podržavaju i opravdavaju akcije SAD, istovremeno pripremajući nekoliko scenarija o razlozima istih, koji se umešno serviraju kako američkoj, tako i svetskoj javnosti. Odmah po početku sukoba u Ukrajini, mediji u SAD su orkestrirano osuli paljbu po svrgnutom predsedniku Viktoru Janukoviču, nazvavši ga "Putinovim pijunom" i "čovekom koji koči Ukrajinu na putu ka EU", dok su krvavi protesti na Majdanu nazvani "pobedom slobode i demokratije".
Holivudska industrija savršeno je sinhronizovana sa američkom spoljnom politikom. Tako možemo primetiti da se ubrzo nakon početka intervencije američke vojske pojavi "novi holivudski hit" sa tom tematikom.
Sijaset filmova snimljeno je o borbi američkih vojnika u Avganistanu, pa u Iraku protiv Sadama Huseina, do novijih ostvarenja o ratu u Libiji ili dostignućima američkih snajperista koji se "bore za slobodu daleko od kuće", a neki čak osvajaju i "Oskare". Efekat Holivuda mogao se videti i pre četvrt veka u ostvarenjima kao što je čuveni film sa legendarnim Robinom Vilijamsom, "Dobro jutro, Vijetname", gde je rat američke vojske u toj azijskoj zemlji umešno prikazan u senci priče o neobičnom, pomalo pacifistički nastrojenom di-džeju koji prkosi nadređenima.
Pored toga, gotovo da nema serije ili filma bilo kog žanra u kojima se na neki način ne "provuče" određena opaska ili scena koja gledaocu svesno ili podsvesno usađuje poruku koja SAD predstavlja u pozitivnom svetlu.
Rusija još od vremena Josifa Staljina i njegove "Pravde" nije imala ubedljiv medij kojim je ozbiljnije mogla da utiče na svet. Posle skoro dve decenije potpune medijske nemoći van svojih granica, Rusija je uspela da pokrene svoju propagandnu mašineriju, koju možda i najbolje predstavlja televizija "RT", koja se finansira direktno iz državnog budžeta. Ruski medijski uticaj proširio se po čitavom svetu, a možda i ključni potez (pored ogromnog finansijskog ulaganja, naravno) bilo je otvaranje deska na engleskom jeziku.
Tako danas u ruskim medijim možemo čitati o svakodnevnici u SAD, Velikoj Britaniji ili Australiji, ali isto tako o drugom, oštrom i kritičkom uglu na račun SAD i njenih saveznika, što je ranije bilo praktično nemoguće, makar na globalnom nivou. O vrtoglavoj popularnosti i ogromnom uticaju govori i to što je RT postao najposećeniji kanal na Jutjubu.
Vladimir Putin je očigledno shvatio u čemu su SAD toliko decenija bile bolje od njegove zemlje, te je rešio da tas medijske moći prebaci na stranu Rusije. Usled ogromnih ulaganja Rusije u svoju medijsku mašinu, SAD se možda po prvi put u novijoj istoriji nalaze u podređenoj poziciji u propagandom dvoboju. U tom ratu informacija, i Rusija i SAD neodoljivo podsećaju na basnu o čuvena dva ovna na brvnu, od kojih nijedan ne želi da popusti i napravi korak unazad.
Najveća žrtva propagandnog dvoboja dve najveće svetske sile nisu ni čitaoci, ni gledaoci, već - istina. Jer ona se, kao i uvek, nalazi negde između.
(Blic)