BEOGRAD - Protiv Mlađana Dinkića biće pokrenuta tužilačka istraga zbog sumnji da je zloupotrebio položaj u slučaju formiranja Nacionalne štedionice.
Predkrivični postupak je okončan i uskoro će tužilaštvo za organizovani kriminal podneti zahtev za pokretanje istrage protiv Dinkića i još nekih njegovih saradnika iz tadašnjeg G17 koji su u to vreme bili na državnim položajima.
Najvažniji dokaz dokumentacija u vezi sa osnivanjem i poslovanjem Nacionane štedionice. Dinkića očekuje prijava za zloupotrebu položaja dok je bio guverner Narodne banke Jugoslavije od 2001. do 2003. godine. Dinkićeva odgovornost je što su prilikom formiranja Nacionalne štedionice državna preduzeća uložila kapital 26. decembra 2001. godine, a već 20. maja 2002. usledila je odluka da se izda i druga emisija akcija u vrednosti 180 miliona dinara, koje su prodavane povezanim privatnim preduzećima za 35 puta manju cenu.
Prvo su izdate 104 akcije po ceni od 3,5 miliona dinara po akciji, njih su kupili JUBMES banka za 120 miliona, Beopetrol za 35 miliona, koliko je kupila i JU garant banka. Pet meseci kasnije, kako se sumnja , akcije su prodavane privatnim preduzećima po ceni od 100.000 dinara po akciji i kupci su bili "Skvadra", "Pima", Principal eksport-import" i "Dajners klub".
Većina uplata je obavljena preko Euroaksis banke u Moskvi. Na taj način su privatne firme, kako sumnjaju u tužilaštvu i policiji, postale vlasnici Nacionane štedionice.
Posao isplate stare devizne štednje vredne 4,5 milijarde nemačkih maraka bio je poveren Nacionalnoj štedionici, a ova banka je 2006. godine prodata EFG banci za 41 milion evra kada je Dinkić bio ministar finansija.
On je bio pod sumnjom da je prostorije nekadašnjeg ZOP-a protivzakonito ustupio bankama, među kojima je najviše poslovnog prostora dobila Nacionalna štedionica, piše Blic.
Dinkić je bio saslušan u svojstvu građanina u policiji povodom Nacionale štedionice i to 9. oktobra 2013. godine.
- Odluka da se formira Nacionalna štedionica na moj predlog doneli su vlada Zoran Đinđića i Narodna banka Jugoslavije. Nacionala štedionica je poslovala bez provizije. Napominjem da je u tom trenutku država bila većinski indirektni vlasnik sa 60 odsto. Ministarstvo finansija u toj emisiji nije učestvovalo i nije iskoristilo pravo preče kupovine, što znači da je direktna odgovornost za gubitak većinskog državnog vlasništva u Nacionalnoj štedionici isključivo na strani Ministarstva finansija i Vlade, a ne Narodne banke. Na taj proces formalno i suštinski u tim okolnostima nisam mogao uopšte da utičem, pri čemu kada govorim o odgovornosti tadašnjeg ministra finansija Božidara Đelića, mislim na moralnu odgovornost - pričao je Dinkić u policiji.