KAKO PONOVO USTATI I OSTATI NA NOGAMA: Šta jeste, a šta nije pravi poraz
Ovaj tekst je preuzet sa sajta Lovesensa.rs
Pogledajmo okolo i recimo u sebi: "Preživeo sam." Obodriće nas te reči.
Rastužiće se samo oni koji ne uspeju da spoznaju svoju unutrašnju snagu, i kažu: "Izgubio sam."
Oni prvi nikad ne sažaljevaju sebe, čak ni kad pate zbog poraza ili budu poniženi onim što pobednici pričaju o njima. Dopuste sebi po koju suzu, ali nikad i samosažaljenje.
Oni znaju da je to samo mala pauza u borbi i da su samo na trenutak izgubili prednost.
Svesni su da ih strah čini napetim. Kad razmišljaju o svom životu, shvataju da - uprkos strahu - vera još živi u njihovoj duši i vodi ih napred.
Oni se potrude da otkriju šta su uradili loše a šta dobro.
Ovu pauzu nastalu porazom koriste da se odmore, da zacele rane, osmisle nove strategije i bolje se pripreme.
Zatim sviće novi dan i nova borba kuca na vrata. Još uvek su uplašeni, ali moraju da deluju ili da zauvek ostanu da leže na zemlji.
Ustaju i suočavaju se sa svojim protivnikom, ali se sećaju bola koji su pretrpeli i ne žele da ga ponovo dožive.
Njihov prethodni poraz znači da ovoga puta moraju da pobede, jer ne žele da prežive isti bol dva puta.
Ako ovoga puta ne odnesu pobedu, odneće je sledeći put. Ukoliko ne tada, onda nešto kasnije. Bitno je ponovo ustati i biti na nogama.
Samo onaj ko odustane, pobeđen je. Svi ostali su pobednici.
Prevod: Jovana Šarac
Sa sajta Lovesensa.rs pročitajte i:
Priča za 10 sekundi: kraljevstvo na zemlji