LANE GUTOVIĆ Oterasmo one koji vrede, ostavljamo bagru i budale, šojići nam obećavaju kule i gradove

Da na srpskoj političkoj sceni postoje političari kojima savršeno pristaje „tesna koža“ Srećka Šojića, dileme nema Milan Lane Gutović.

Proslavljeni glumac je na velikom platnu i TV ekranima otelotvorio lik alavog direktora koji je evoluirao u beskrupuloznog političara. U intervjuu za Kurir Gutović priznaje da bi morao da se izbori sa svojom memorijom i moći zapažanja ne bi li se setio nekog političara koji ne liči na Šojića.
- Naravno, ne govorim o njegovom načinu odevanja, nego o sistemu vrednosti i načinu razmišljanja. Srećko Šojić je počeo kao prevarant u transportnoj firmi. Dok je on bio direktor, država je još bila zdrava i normalna. Mogla je da je potkrada neka vucibatina čija je pokvarenost bila fokusirana samo na malu populaciju i krug jednog preduzeća. U seriji „Bela lađa“ Srećko Šojić je postao političar koji je uticao na celu državu. Šojić se nije usavršio, nego je država propala. Ona je pala, nije on porastao. To je cela teorija Srećka Šojića.

Da li vidite nekog ko bi na našoj političkoj sceni, u ulozi kapetana, mogao da dovede „belu lađu“ do sigurne luke, jer smo već dugo izloženi buri?
- Nama treba dobra sudbina za tako nešto. Nas ne može da izvuče jedan čovek, niti takav postoji. Iza nas su se rađali i ispred nas će se ređati prevaranti koji će na principu Srećka Šojića obećavati kule i gradove, iznositi brojeve, statističke podatke... Mi nemamo kapaciteta za to. Očistili smo svoju budućnost prevarama, lažima i dodvoravanjima. To radimo više od sto godina. Pažljivo izbacujemo iz države ljude koji vrede. Zadržavamo isključivo bagru i budale.

Neke vaše kolege oprobale su se kao ministri kulture. Da li biste se latili tog posla?
- Biti ministar kulture podrazumeva, pre svega, ponudu mandatara. Već u samoj njegovoj ponudi, ministar kulture treba da postavi izvesne uslove pod kojima će to i postati. Ne verujem da je ijedan ministar kulture postavio bilo kakve uslove. Eventualno: „Nemojte da me bijete pred narodom, možda tamo iza, kad se ugase kamere, ali nemojte ispred njih.“ Prema tome, u teoretskom smislu, a pogotovo u praktičnom, ne mogu da budem kandidat za ministra kulture. Ne mogu iz više razloga, a ovo je samo jedan.

Kakav je položaj mladih glumaca?
- Šanse za mlade glumce skoro da ne postoje. Mogu da primetim da je alarmantno teška situacija. Pojavilo se mnogo glumačkih škola. Poslovično ih vode ljudi koji nemaju pojma. Oni su u praktičnom smislu pokazali da ne znaju ništa. To im, međutim, nimalo ne smeta da otvore škole. Čovek koji završi takvu školu, jedino ako je potpuno neposlušan čovek, ima neku šansu. Ako je poslušan, ličiće na profesora i biće katastrofalan.