Vang, kineski Ajronmen

Pravo na hvalisanje. Bespotrebno skupi bicikli. Trikoi od likre. Šta muškarci u srednjim godinama mogu da ne vole u vezi s Ajronmen (Ironman) triatlonima? Jedan sredovečni muškarac ih ipak voli više nego ostali.

Vang Đenlin (Wang Jianlin), jedan od najbogatijih ljudi u Kini, upravo je preko svoje grupacije „Vanda“ (Wanda) kupio Svetsku triatlonsku korporaciju (World Triathlon Corporation), organizatora ultratriatlona za „ljude od čelika“, za 650 miliona američkih dolara.

Ovo je samo najnoviji u nizu sportskih trofeja za Vanga, koji je vlasnik i jedne petine fudbalskog kluba Atletika iz Madrida i kompanije „Infront sports end medija“ (Infront Sports & Media), koja se bavi sportskim marketingom.

Ali može li kompanija koja samo organizuje nekoliko trka, makar one bile dugačke i 227 kilometara, zaista biti vredna 650 miliona dolara? Nema javno dostupnih podataka o prodaji i profitu. Ajronmen je prošle godine imao 230.000 takmičara, od kojih je svaki platio od 160 do 600 dolara za učešće u trci. Pretpostavimo da je ukupan prihod od kotizacija bio 100 miliona dolara i možda duplo viši od sponzorstava (satovi, dušeci, parfemi - šta god vam padne na pamet).

Cena koju je platila „Vanda“ i dalje premašuje te prihode više nego dvostruko. Na berzi nema organizatora triatlona, ali vrednost američke kompanije „Lajv nejšen“ (Live Nation), koja se bavi organizovanjem muzičkih, sportskih i zabavnih događaja, niža je od njenih trenutnih prihoda.

Izgleda da Vang ima velike planove za Ajronmen triatlon. Njegova namera je da poveća popularnost ovog sporta u Kini, gde sada ima oko 100 triatlonaca amatera, i da se njihov broj podigne na 200.000 do 2025. godine.

Za promociju će biti zaduženi „Infront sport“ i jedan rijaliti TV program. Od pomoći će biti i podsticaji države, čiji je cilj da se prihodi od sporta u Kini podignu sa 10 milijardi na 780 milijardi dolara do 2025. Vang dobro zna kako da iskoristi kineski privredni rast - do sada je ulagao novac i u tržne centre, zabavne parkove i hotele, često u skladu s prioritetima koje je postavila država.

Za sve one koji ove napore samo posmatraju izdaleka nameću se dva bitna zaključka. Prvo, Vang još uvek snažno veruje u rast kineske srednje klase (čak i ako investitori na berzi počinju da sumnjaju u to). Drugo, ne treba potcenjivati poslovni potencijal „živih događaja“. Oni su doneli spas muzičkoj industriji kad su mnogi predviđali njenu propast. Čak i u doba mobilnih telefona, tableta i pametnih satova, neke vrste zabave ne mogu se doživeti preko ekrana.

LEX COLUMN