Na ostrvu Kiknu u Baltičkom moru u Estoniji svaki objekat, zvuk i komad garderobe, zaslužuju da se nađu na listi svetske baštine. Ovde vas tokom letnjih mjeseci dočekuju ogromni galebovi, koje primetite mnogo pre nego što vaš trajekt doplovi do ostrva.
Zatim ćete ugledati predivne kuće sa fasadama u pastelnim bojama, ali to nije selo kakva se mogu videti na Farskim ostrvima ili Hebridima. Čim se okončaju topli dani, koji ionako prekratko traju, selo tone u sneg i led.
Ali to nije ono što ga čini posebnim – posebnim ga čine žene i samo žene. Naime, u ovom selu muškarci uopšte nisu važni i to je jedan od razloga zašto Kiknu zovu Ostrvom žena.
Kiknu funkcioniše po principima matrijarhata: muškarci pecaju, a žene se bave politikom i čuvanjem tradicije, ali se s takvom odrednicom ne bi svi složili.
“To su gluposti”, kaže Si Matas, vodič i preduzetnica. Ipak, ako provedete neko vreme na ostrvu, sigurno ćete primetiti da se muškarci na ovom ostrvu uopšte ne primećuju.
“Naši muškarci slabo plešu, barem kad su trijezni”, objašnjava tu pojavu Matas.
Kultura Kiknua je pod zaštitom UNESCO od 2003, ali su pravi čuvari tradicije, koja uključuje posebne plesove, nošnju i više od 1.700 dijalekata - žene.
Zanimljivo je što su njihove suknje, verovatno na radost antropologa koji su ih proučavali, identične onima koje su pravile žene u Peruu, 12.000 kilometara dalje ka zapadu. I one i dalje isključivo nose svoje rukotvorine.