VAŠINGTON - Pre nekoliko meseci 14 američkih senatora poslalo je otvoreno pismo predsedniku Baraku Obami tražeći od njega da omogući dolazak i smeštaj u SAD najmanje 65.000 izbeglica iz Sirije.
Odmah su se našli na udaru kritičara, koji su ih napali da su formirali 'džihadistički zastupnički klub' i da bi puštanje Sirijaca u Ameriku otvorilo vrata potencijalnim teroristima među njima.
Sama Obamina administracija kritike je odbacila kao neosnovane, hvaleći se detaljnim proverama kroz koje svaki azilant prije ulaska u Ameriku mora da prođe, ali zahtev 14 senatora nije prihvatila.
Kako piše Njujork tajms, u tom trenutku se moglo videti koliko je snažan izostanak političke volje i kakve sve prepreke stoje na putu direktnijem američkom uplitanju u rešavanje humanitarne krize s kojom je trenutno suočena Evropa, ali iza koje svojim spoljnopolitičkim delovanjem dobrim delom stoji i sama Amerika.
Čak i nakon potresnih prizora izbeglica iz Evrope, koji su ove nedelje bili posebno upečatljivi i izazvali veliku pažnju u Americi, tamošnja javnost je i dalje oprezna u davanju podrške bilo kakvim opsežnijim inostranima akcijama u kojima bi učestvovala njihova država. Posledice su to, piše Njujork tajms, ne preterano slavnih američkih ratnih avantura u Iraku i Avganistanu.
Istovremeno, Amerika je suočena i s problemom miliona ilegalnih doseljenika iz Meksika i drugih latinoameričkih država. S približavanjem predsedničkih izbora i kampanjom koja se već zahuktala, u fokus javnosti dolaze kandidati s rigidnim gledištima o doseljenicima.
Tako vodeći republikanski kandidat za predsedničku nominaciju Donald Trump obećava da će sve ilegalce, ako dođe na vlast, jednostavno deportovati.
Kao što je poznato, američka vojska u koaliciji s drugim državama već mesecima iz vazduha napada položaje Islamske države u Iraku i Siriji, koja je jedan od faktora u nastanku velikog izbegličkog talasa.
Sjedinjene su Države dugo bile najveći svetski donator međunarodnih programa koji dostavljaju najviše direktne pomoći izbeglicama, navodi NYT. To uključuje i donacije UNHCR-u i Svetskom programu za hranu.
Eksperti tvrde da međunarodni sistem agencija, uspostavljen nakon Drugog svetskog rata, i dalje obavlja sjajan posao, ali je trenutno preopterećen brojem raseljenih i izbeglih osoba. Prema UN-ovim statistikama, trenutno je širom sveta raseljeno 60 miliona, a izbeglica je 19 miliona.
Amerika svake godine dodeljuje boravište za 70.000 izbeglica iz svih delova sveta, većinom na osnovu preporuka UNHCR-a, ali među njima je tek šačica Sirijaca. Jednim delom to je tako jer postupak sticanja boravišta može potrajati dve godine.
Iako u Stejt dipartmentu, kako piše NYT, kažu da sledeće godine planiraju da povećaju broj Sirijaca koje primaju na možda 1.800, to će biti tek mrvicu više od simboličnog gesta, s obzirom da čak četiri miliona Sirijaca žudi za krovom nad glavom. Poređenja radi, rema novim kvotama koje su procurile iz vrha Europske unije, Hrvatska bi trebalo da zbrine 3.200 izbeglica, piše Jutarnji list.
Zbrinjavanje 65.000 Sirijaca, kao što je zahtevalo spomenutih 14 senatora, prema trenutnim pravilima u Americi je gotovo nemoguća misija. Zato su sve brojniji kritičari koji Vašington prozivaju za licemerje.
S druge strane, republikanski kongresmen Čarli Dent, koji se nedavno vratio u Ameriku iz Evrope, pun je optužbi na račun evropskih čelnika jer nisu uspeli da međusobno koordinišu kako bi adekvatno rešili problem izbeglica.
"Od Amerike se očekuje da bude od veće pomoći, ali odgovornost je i na Evropljanima. Naši evropski partneri imaju problema s preuzimanjem inicijative. Oni ne žele izbeglice, ne žele migrante, ali istovremeno ne znam da li imaju ikakvo rešenje da donesu veću stabilnost u državama iz kojih ti ljudi beže", rekao je Dent.
'Angela Merkel je spremna da prihvati veći broj ljudi, ali je nezadovoljna što drugi to nisu spremni. Ali, s druge strane, bio sam u Poljskoj i Litvaniji, a oni o izbeglicama i ne govore, oni su potpuno skoncentrisani na rusku pretnju', dodaje Dent.
NYT piše da se u Obaminoj administraciji vode intenzivne rasprave o jačoj američkoj ulozi u rešavanju krize, spominje se i mogućnost da se u javnost iznese neki veliki plan u trenutku kada u posetu Vašingtonu kasnije ovog meseca stigne papa Franja. Ali, čini se da bi se sve moglo svesti na pružanje dodatne finansijske i logističke pomoći, nikako na zbrinjavanje ljudi u samoj Americi.
Na primer, mogli bi da se angažuju neki od američkih ratnih brodova prisutnih u Sredozemnom moru da učestvuju u spasilačkim misijama i tako pomognu floti evropskih brodova.
Senatorka Ejmi Klobučar, poreklom iz Slovenije, jedna je od potpisnica spomenutog otvorenog pisma Obami i za NYT kaže da se u javnosti, nakon objave potresnih prizora iz Evrope, podigla svest o težini situacije. Ali napominje da je svesna kakva je politička klima u Americi trenutno.
'Nisam sigurna da postoji politička volja za povećanje broja ljudi koje zbrinjavamo. Ali s druge strane, nikada ne znate kada se ta volja može stvoriti', rekla je Klobučar.
Bivši pomoćnik američkog državnog sekretara Erič P. Švarc, u čijoj je nadležnosti bila i problematika izbeglica, kaže da bi državničko ponašanje predsednika SAD-a moglo da promeniti generalni stav javnosti.
"Ljudi koji se bave humanitarnim pitanjima u američkoj vladi su najbolji na svetu, ali predsednik SAD-a je taj koji treba javno da istupiti i definiše kakvi su izazovi pred nama', kaže Švarc.
Kaže da bi od velike pomoći bilo kada bi se uredbom povećao broj Sirijaca koje bi Amerika zbrinula na 50.000.
"Time bismo poslali jako snažnu poruku Evropi i svetu", dodaje Švarc.
Bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Sendi Berger, koji je tu dužnost obavljao još u vreme Billa Klintona, podsetio je da je velika medijska pažnja tokom 90-ih uspela u jednom trenutku da podigne svest o težini situacije na Balkanu, u vreme kada su besneli ratovi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.