Na današnji dan 2002. godine košarkaška reprezentacija Jugoslavije pobedila je u četvrtfinalu Svetskog prvenstva selekciju Sjedinjenih Američkih Država.
Jugoslavija je na tom prvenstvu osvojila zlato, dok je Amerika, uprkos organizovanju takmičenja, završila na poražavajućem 6. mestu.
Najpre je selekcija Argentine načela Amerikance u grupnoj fazi, a onda ih je naša reprezentacija potpuno dotukla u četvrtfinalu (81:78). Tada je u potpunosti razbijen mit o nepobedivosti NBA profesionalaca.
U "finalu pre finala", kako su mnogi nazvali utakmicu između Jugoslavije i SAD, pobedio je kolektiv. Igra u napadu ekipe sastavljene od američkih NBA profesionalaca svodila se na individualne akcije, dugo držanje lopte u posedu i završavanje akcija nerezonskim šutevima.
Za razliku od njih, "plavi"(u ovoj utakmici "beli") su delovali kao organizovana celina. Najzaslužniji za rezultatsku ravnotežu u prvom poluvremenu bio je Vlade Divac koji je u ovom delu igre postigao svih svojih 16 poena. Kada se umorio, lidersku ulogu preuzeo je Dejan Bodiroga, a "raspucao" se i Predrag Stojaković (20 poena). Amerikanci su pokušali da "slome" protivnika u trećoj četvrtini i bili su na dobrom putu, pošto su preokrenuli nepovoljan rezultat i pred početak poslednjeg perioda igra imali +6.
Završnica susreta donela je malo očekivan rasplet. Amerikanci, koji su bili u daleko povoljnijem položaju nego u susretu sa Argentinom, kada su morali da "jure" rezultat, serijom 8:0 povećali su svoju prednost na +10 (69:59). Ali je onda junak susreta, Milan Gurović, koga je američka odbrana potpuno zaboravila, sa uzastopnim "trojkama" najavio senzaciju.
Domaćini su ponovo poveli, ali je iza linije za tri poena za novo izjednačenje (71:71) pogodio i, do tada indisponirani, Marko Jarić, 2 minuta i 26 sekundi pre kraja. Sa još jednom "trojkom" i dva realizovana bacanja, Gurović ponovo zadaje "domaći zadatak" Amerikancima.
Andre Miler, 38 sekundi pre kraja, odgovara "trojkom" na drugoj strani (77:76 za Jugoslaviju). Još jedan junak završnice susreta, Marko Jarić, nepogrešiv je sa linije slobodnih bacanja (79:76, 23 sekunde). Redži Miler ispod koša poentira za 79:78, 13 sekundi do sirene. Jarić je ponovo fauliran i ponovo precizan iz slobodnih bacanja (81-78, 11 sekundi). U poslednjem napadu Amerikanci su pokušali da pogode za tri poena, ali su, kao i nebrojeno puta tokom meča, bili neprecizni.
Tadašnji trener SAD-a Džordž Karl bio je u šoku nakon meča.
"Argentina nas je uzdrmala, a nakon poraza od Jugoslavije smo razočarani i frustrirani. Moramo biti tužni, pa ovo je kraj jedne ere, ali čitav košarkaški svet treba noćas da slavi jer ovo je dokaz da košarka postaje globalna igra", iskren je bio selektor Amerike.
Ostaće upamćena i izjava sjajnog Dejana Bodiroge:
"Sada Amerikanci mogu malo učiti košarku od nas. Neka dođju i vide kako se u Jugoslaviji igra košarka, ne samo u dvoranama, nego i na terenima ispred zgrada. Možda će im posle toga neke stvari biti jasnije. Zašto čekati drugu priliku, najsađe je tući ih ovde u njihovoj kući", rekao je u euforiji Bodiroga.
Pred početak legendarnog meča, selektor naše reprezentacije Svetislav Pešić je na pitanje novinara "šta ako izgubiomo", odgovorio:
"Ja spremam ekipu da pobedimo, a kad pobedimo videćemo koga ćemo sledećeg da pobedimo".
Nakon meča popularni Kari je posebno pohvalio kapitena Divca.
"Pobedili smo zahvaljujući velikoj i hrabroj igri čitavog tima. Savladali smo velikog protivnika i prezadovoljni smo zbog toga. Nemam običaj da hvalim pojedince, ali moram da isktaknem da je Divac odigrao najbolju utakmicu od kako igra za reprezentaciju. Odličan je bio i Milan Gurović koji je pokazao veliku odvažnost u odlučujućim momentima meča. Takođe bih istakao i sjajnu partiju mladog Jarića, koji je u finišu bio nepogrešiv i sačuvao nam pobedu. Drago mi je, takođe što je moj sin Marko uveo Nemačku u polufinale svetskog šampionata".