Bivši izaslanik Evropske unije za Balkan Štefan Lene rekao je na tribini Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvo nisu opravdani zahtevi nekih nemačkih parlamentaraca da se zemljama Zapadnog Balkana vrati vizni režim.
“Mislim da Evropska unija do sada nije uspela na pravi način da se suoči sa pitanjem migranata. Takozvani Dablinski sistem, koji sada postoji, se raspao. Niko nije bio pripremljen za ovakav talas izbeglica i Unija sada pokušava da dođe do neke strategije kako bi se suočila sa krizom. Smatram da je održivo samo rešenje koje bi predstavljalo solidarnost svih u Evropskoj uniji, jer bi se u suprotnom Šengenski sistem sigurno raspao. Potrebna je harmonizacija politike azila, uspostavljanje kontrole na spoljnim granicama i registracija izbeglica koji dolaze. Lično, nisam siguran da je sistem kvota najbolje rešenje, ali neka vrsta podeljene odgovornosti je neophodna, jer ne mogu samo tri-četiri drzave da podele ceo teret”, rekao je Lene.
Prema njegovim rečima, Srbija se manje-više korektno odnosi prema izbegličkoj krizi.
“Ali, morate biti svesni činjenice da ovaj problem neće nestati preko noći, već je vrlo moguće da će sve ovo potrajati više meseci, a moguće i duži niz godina. Tako da, Srbija treba da uči iz svog, ali i iz iskustava drugih država i da blisko sarađuje sa susedima. Takođe, značajno je i da učestvuje u stvaranju okvira za rešenje ovog problema, na kome radi Evropska unija”, kaže Lene.
U Nemačkoj se često pojavljuju inicijative za vraćanje viza za Zapadni Balkan, ipak Lene misli da su male šanse da se tako nešto dogodi.
“Ono što može da bude deo rešenja je utvrđivanje koje zemlje su zemlje sigurnog odredišta. To znači, da bi azilanti koji dođu u Nemačku i zatraže azil bili vrlo brzo vraćeni u državu iz koje su došli. Smatram da pokretanje pitanja vraćanja viza nije pravilan pristup”, istakao je Lene.
On smatra da ni SAD ni EU nisu dovoljno jake da utiču na proces demokratizacije u afričkim i azijskim zemljama zahvaćenim krizama.
“Naše sopstveno iskustvo iz Evrope pokazuje da uspostavljanje demokratske države može da traje vekovima i da za to vreme bude ogroman broj izazova sa kojima se zemlje suočavaju. Proces demokratizacije u zemljama gde se dogodilo Arapsko proleće će se nastaviti, biće potrebno vreme, ali verujem da će se na kraju te države pridružiti familiji demokratskih nacija”, zaključio je Lene.