NEMAČKA DAJE RADNE DOZVOLE ZA 20.000 BALKANACA: Šta vam sve treba od dokumenata?

Beta/Ilustracija
Suština njenog predloga je da se u narednih pet godina, za ljude iz tih država godišnje ukupno obezbedi 20.000 radnih dozvola - bez obzira na kvalifikaciju

Andrea Nales (SPD), ministarka za socijalna pitanja u intervjuu za Špigel, kaže da građanima iz šest zemalja zapadnog Balkana hoće da olakša zapošljavanje i plaćenu profesionalnu obuku u Nemačkoj u kojoj trenutno ima rekordnih 600 000 slobodnih radnih mesta.

„Moramo da stvorimo kontigent radnih dozvola za državljane svih šest država Zapadnog Balkana. To bi bila mogućnost da se prekine vrzino kolo ulaska u Nemačku i deportacije“ – rekla je Nales. Suština njenog predloga je da se u narednih pet godina, za ljude iz tih država godišnje ukupno obezbedi 20.000 radnih dozvola - bez obzira na kvalifikaciju. Reč je o radnim dozvolama, 20 000 godišnje, a ne o ljudima. Mnogo više od 20 000 ljudi iz Zapadnog Balkana bi moglo da dođe u Nemačku, ako se računa da će oni, pre ili kasnije povesti sa sobom i porodicu, rekla je Nales.

Profimedia 
foto: Profimedia


Uobičajeno je da se u region Zapadnog Balkana računaju zemlje bivše SFRJ, bez Slovenije, plus Albanija. S obzirom da je Hrvatska članica EU, ovaj predlog ministarke se odnosi na Srbiju, Crnu Goru, BiH, Kosovo, Makedniju i Albaniju. (prim.red.)Razgovaramo o EU članstvu, a ljudi dolaze kao azilanti

Uslovi za dobijanje radnog mesta bi bili: odobrenje nemačke Agencije za zapošljavanje, konkretna ponuda za radno mesto ili profesionalnu obuku - uz platu na lokalnom nivou. Nales je svoj predlog obrazložila ovako: "Ne može biti da sa zemljama poput Bosne i Hercegovine i Crne gore razgovaramo o kandidaturi za EU članstvo, dok istovremeno ljudi iz tih zemalja u Nemačku dolaze samo preko našeg zakona o azilu. To je pogrešan put i opterećuje sistem predviđen za potražioce azila."

Frankfurter algemajne cajtung (FAZ) takođe piše o predlogu Andree Nales da se godišnje za 20.000 ljudi sa Zapadnog Balkana omogući posao u Nemačkoj, napominjući ujedno da sve više raste broj izbeglica iz tog dela Evrope. "U tekućoj godini je skoro 45 odsto zahteva za azil došlo od ljudi iz tog regiona. Ti zahtevi za azil se gotovo uvek odbijaju ", piše FAZ.

(www.dw.com)