BEOGRAD - Strah od gubitka posla, od neplaćenih računa, konstantna borba za preživljavanje i stres odnose svoj danak. Ljudi pucaju po svim šavovima! Odlučuju da se bace sa zgrade, prebiju dete, ubiju ženu, muža, komšiju... S druge strane, oni koji ne puknu, žive na ivici nervnog sloma. I na kraju završe u "Lazi". Daleko bilo!
Dr Milutin Nenadović, direktor Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević", kaže da "sve ono što najveći broj građana oseća, u naletu finansijske krize, besparice, kredita i nezaposlenosti, spada u simptome depresivnog stanja."
- Bezvoljnost, razlivena strepnja od predstojećih dana, pad volje i nagona, nervoza, sve su to simptomi depresivnih epizoda. One se dešavaju kod zdravih ljudi koji se suočavaju sa za njih nepremostivim preprekama. Kod takvih stanja ne postoji čarobna pilula koja će rešiti problem. Jedini način da se depresije reše jeste da nestane uzrok koji ih je izazvao. A to nema veze s lekovima - navodi dr Nenadović.
On dodaje da u Srbiji nema zvaničnih podataka koliko su njeni građani depresivni.
- To niko ne istražuje. Ali, evidentno je da se povećava broj mentalno obolelih koji stižu u psihijatrijske ustanove i ostaju na lečenju. Zato je bitno da se svi koji osete anksioznost (neobjašnjivu strepnju, strah) jave lekaru. Lečenje na svoju ruku može samo da pogorša situaciju. Iako je za takva stanja teško primeniti drugo rešenje do terapije lekovima na bazi "valijuma", to ne znači da ljudi treba sami sebi da postavljaju dijagnozu i propisuju lek. Anksioznost je ozbiljno stanje i najbolja stvar koju ljudi mogu da učine za sebe jeste da se jave psihijatru - upozorava dr Nenadović.
Dr Milutin Nenadović
Ni tinejdžeri nisu pošteđeni!
Krizu koja trese roditelje osećaju i deca, ističe dr Milutin Nenadović.
- Pogotovo tinejdžeri uzrasta od 10 do 12 godina. Ukoliko osete disharmoniju u porodici, pribegavaju identifikaciji s vršnjacima. Po pravilu je to loš đak, sklon nasilju i izbegavanju pravila. Deca ne mogu da se nose s problemima jer ona ne razmišljaju apstraktno.
Za njih je i najsitniji problem ponekad veći od brda. U trenucima krize u porodici deca potonu u svet alkohola i droga, koje im privremeno menjaju stanje svesti i čine im život lepšim - objašnjava dr Nenadović.