Za "zemlju koja se jede, odnosno pije", glinu, medicina je odavno potvrdila da je lekovita.
Sadrži silicijum, aluminijum, kalijum, kalcijum, natrijum, magnezijum, srebro, gvožđe, olovo i bakar. Proizvodi se u granulama ili finom prahu. Može da bude zelena, crvena, žuta, plava i bela. Pije se, ali od nje mogu da se prave i lekoviti oblozi. Kako stručnjaci kažu, kada glinu unesemo u telo, ili se njome namažemo, ona prepozna bolest i počinje da je polako izvlači iz nas.
Upija, drenira, a zatim eliminiše nečistoće iz tkiva, krvi i limfe. Toliko očisti organizam, da se izgubi i neprijatan miris znoja. Pojačava odbrambeni mehanizam organizma i bori se protiv bolesti koje su nastale kao posledica oslabljenog imuniteta.
Tu nije kraj blagodeti gline, jer ona poboljšava crevnu floru i omogućava bolje varenje hrane, regeneriše ćelije, tkiva i organe, snabdeva ih životnom energijom, pomaže zarastanje rana, uspostavlja radioaktivnu ravnotežu u organizmu. Posebno se preporučuju između ili posle radioterapije obolelih od raka stavljanjem obloga na obolelo mesto.
UPOZORENJE: Glinu ne smete sipati metalnom kašikom. Najbolje je da je uzimate drvenom i sipate u staklenu čašu ili posudu.