Do pre nekoliko godina, Nemanja Bjelica, bio je samo jedan u dugom nizu, prerano otpisanih košarkaških talenata, koji je mesto u svetu sporta koji najviše voli, krenuo da traži za mnoge nezamislivim putem.
Danas se kao najkorisniji igrač Evrolige i lider reprezentacije Srbije, sprema za debi u NBA ligi, a mi donosimo sećanje na to kao je Nemanja Bjelica dobro poznatom stazom punom trnja, stigao na vrh.
Pre šest godina potpisao je za Crvenu zvezdu i tada se priča o borbi za mesto u svetu košarke, koja je imala i tešku epizodu van parketa, a kao vrhunac navodi se otpisivanje iz Partizana, pretvara u bajku koja traje.
- Tačno je da sam bio otpisan u Partizanu, klubu u kom sam naučio najbitnije košarkaške lekcije, ali to je prirodan put selekcije - kaže Bjelica i dodaje:
- Hteo sam tada, kao što i danas hoću, da pokažem da jedan težak poraz, nije tragedija i ne znači kraj borbe. Od sedme godine, od kada sam preko škole košarke, stigao do Partizana, borio sam se za afirmaciju i uspeh, tako da u trenu kad mi je rečeno da me se kao netalentovanog košarkaša, klub iz Humske odriče, nisam želeo da se zaustavim. Tada su me često bolela kolena, a treneri su mislili da se foliram – kazao je Nemanja po potpisivanju ugovora sa Crvenom zvezdom, od kada datira i većina izjava, koje ćete u ovom tekstu čitati.
Zanimljivo je da popularni Beli nije kao druga deca probao, više sportova, a evo šta ga je vuklo košarci.
- Ljubav. Ne znam, kada i kako, ali znam da sam još od prvog kontakta sa loptom zavoleo košarku. Možda sam baš zato, sve vreme sportskog života u njoj. Znam da je sve to čudno, jer deca u potrazi za pre svega zabavom, menjaju sportove, ali ja to nisam uradio. Košarka je bez obzira na uspone, padove i odricanja, bila i ostala moja jedina, ljubav i opsesija!
Zbog košarkaških obaveza propuštao je one životno važne, a o tome, šta sve nije radio kao njegovi vršnjaci, kazao je sledeće:
- Prvo što mi pada na pamet je da zbog utakmice, nisam išao na matursko veče po završetku osnovne škole. Osećaj, koji nosim kada se toga setim, nimalo nije prijatan, ali mi je mnogo značilo što sam imao podršku porodice i drugara, koji su mi neprestano ponavljali da je to moj izbor i da treba da se borim bez obzira šta mi stajalo na putu.
Nekako u isto vreme došlo je i pomenuto „otpuštanje“ iz Partizana, ali i još jednog izuzetno neprijatnog događaja, Nemanja je sa drugarima dobio batine.
- Pre četiri-pet godina, vraćao sam se sa drugarima iz blokova vraćao sa treninga. Napala nas je cela ekipa, njih petnaestak, i to iz čista mira. Bilo je to ono pubertetsko iživljavanje, baš su nas odvalili. Imao sam teške telesne povrede, slomili su mi lakat, napravili ogroman hematom na nozi. Morao sam da pauziram četiri meseca, a posle toga su me ’isekli’ u Partizanu. Kada sa ove distance gledam na taj događaj, mogu da kažem, da donekle razumem trenere, koji su rekli da sam netalentovan. Nisam, tada imao potrebnu visinu, niti fizičku snagu za pozicije na koje su me stavljali, što je verovatno doprinelo da ne zaigram ni za mlađe reprezentativne selekcije. Bio sam spreman na odgovor, koji mi je dat u Partizanu, iako mi je zbog svega beše krivo. Osam godina proveo sam u selekcijama crno belih.
Sledećea instanca bio je Superfund.
- Svi ljudi koji su bili u tom klubu mnogo su mi pomogli. Objašnjeno mi je da je odbačenost, samo trenutna i da će potencijal koji posedujem, ako budem imao strpljenja ispoljiti u nekom momentu. U ekipi lišenoj rezultatske neizvesnosti, dobio sam ulogu lidera, za koju realno i nisam bio spreman. Zahvaljujući tome, sazreo sam brže nego što se očekivalo i odlučio se na izuzetno riskantan potez. Kao maloletan košarkaš otisnuo sam se u inostranstvo i zaigrao za italijanski Rimini austrijski Artland. Tačnije, u Italiji sam samo trenirao, pošto su u timu već bila dva stranca.
Odlazak iz Srbije imao je dobre i loše strane.
- Loša se ogleda u tome, to sam zapostavio školu, jer zbog konstantnih putovanja i treninga, nisam uspeo da se organizujem. Sada kada sam se vratio u rodni grad, završiću najpre srednju školu, a potom i upisati nešto od visokoškolskih ustanova. U Austriji sam međutim shvatio, da je košarka, posao, kom se moram posvetiti, ali isto tako i da se tom vrstom delatnosti ne možete baviti čitavog života. Basket jeste moj život, ali on u onom izvornom smislu, počinje tek kada se karijera završi!
Posle Austrije, sledi dolazak u Zvezdu, ali i nesupeli pokušaju u Riminiju i turskom Fenerbahčeu, gde trener Bogdan Tanjević, nije želeo da potpiše ugovor sa tada samo talentovanim Srbinom. Ipak, nešto kasnije, dok ga je za vreme Svetskog prvenstva u Turskoj 2010. Godine, redovno „vukao za uši“ Boša je priznao da je Nemanja „suvo zlato“.
-Sve što sam radio, bilo je priprema za ono što će nadam se uslediti. Zato sam i odlučio da prihvatim ponudu menadžera Lućijana Kapikjonija i Bojana Tanjevića i potpišem ugovor sa Crvenom zvezdom. Smatram da mlad generacijski vrlo blizak sastav, koji imamo, predstavlja upravo ono što mi je potrebno. Ako se tome doda saradnja sa isusnim trenerom poput Svetislava Pešića, nema greške - govorio je tada je Nemanja Bjelica.
Nekoliko meseci kasije usledila su poređenja sa Bodirogom i Kukočem:
- Drago mi je zbog toga, ali da bih dostigao njihovu slavu, moram mnogo da radim. Iz mlađih kategorija mi je kao posledica igranja na nekoliko pozicija ostala solidna tehnika, prodornost i šut, ali je fizička snaga i dalje veliki nedostatatk – sa osmehom je primećivao.
Pre šest godina debitovao je za reprezentaciju. Sa univerzitetskom selekcijom naše zemlje stigao je do zlata u Beogradu.
Odlazak u špansku Kahu Laboral bio je sledeća stanica. Nemanja je sa menadžerom Bojanom Tanjevićem, bratancem trenera Bogdana, otišao na potpisivanje petogodišnjeg ugovora. U prvoj sezoni je igrao malo, u drugoj je ekspodirao u plej-ofu. Zakucavao je, šutirao trojke, a publika je počela da skandira MVP, MVP... U poslednjoj sezoni je bio najbolji igrač Kahe
Rad sa Duškom Ivanovićem, dao je rezultata, a Vašington Vizardsi su ga 2010. godine uzeli kao 35. pika na NBA draftu. Za njih, nikada nije zaigrao, jer je ubrzo prosleđen Minesoti, ali je prilikom prvog boravka u Americi, na pitanje kako se oseća rekao:
-Sve je super. Krenuo sam na trening i susret sa trenerom. Ovo je ogroman motiv za nastavak karijere, nadam se da ću jednog dana zaigrati u NBA ligi.“
Posle potpune afirmacije potpisao je ugovor sa turskim Fenerbahčeom, koji je umesto da ga ranije uzme za „siću“ Laboralu platio veliko obeštećenje, kako bi Željko Obradović dobio ispostaviće se veliko pojačanje.
Sve se to odigravalo tokom priprema reprezentacije za Evrobasket 2013. godine u Sloveniji, pa smo se čuli zahvaljujući tim menadžeru Nebojši Iliću, koji je brinuo o tome, da ekipa ima mir.
-Evo me u sobi kod kuma Krleta, čekaj samo da se sklonim. Malo odmaramo, došao sam po slatkiše, sve stoji kod njega - rekao je pre nego se osvrnuo na pitanje o Feneru.
-Prezadovoljan sam. Poziv trenera, kao što je Željko se ne odbija. Mislim da je to klub u kom ću moći dodatno da napredujem i nastavim da se dokazujem“, rekao je između ostalog.
Dokazao se. Rešavao je utakmice, baš kao i u nedelju sa Nemcima (slično se desilo Barseloni u Evroligi), skupljao lopte, davao koševe i postao najkorisniji igrač poslednje sezone Evrolige.
Od pleja u Zvezdi stigao je do krilnog centra sa sjajnom tehnikom, a sa reprezentacijom, čije akcije ne propušta za sada je drugi na svetu. Bori se da zajedno sa drugarima odvede Srbiju na Olimpijske igre i ostvari još jedan veliki san.
A kada se završi, taj san Minesota Timbervulvs će biti jača za Nemanju Bjelicu. Zvanični sajt Timbervulvsa pomno prati Evropsko prvenstvo i to isključivo kroz prizmu Bjeličinih podviga, pa je posle subotnjeg naslova "Bjelica počeo grupnu fazu 'dabl-dablom'" (sa 24 poena postavio je rekord u reprezentativnoj karijeri) u nedelju aktuelna vest "Bjelica dao koš za pobedu nad Nemačkom".
Razumljivo, sve u znaku "floutera" kojim je 0,9 sekundi pre kraja osigurao "orlovima" trijumf nad Nemcima - 68:66.
Urednik sajta Kajl Ratke i u izveštaju sa utakmice i na svom Tviter profilu forsira nadimak "Profesor velikih šuteva", što je definicija koju je posle ključnih trojki protiv Španaca izrekao Miroslav Raduljica.
Kako god da se završi priča na ovom Evrobasketu, Nemanju po povratku u Beograd osim pohvala i kritika oca Milovana, čeka najmanje čokoladna torta. Baš kao i pre godinu dana, kada mu je majka donela na aerodrom. Da je kao vicešampion sveta podeli sa ostatkom tima.