Vrednost zajedničke evropske valute zabeležila je dnevni pad od 0,6 odsto u odnosu na sve jaču krunu i sada se za jedan evro može dobiti samo 9,3981 kruna, što je najniži nivo od kraja jula. Ovakav razvoj događaja ostavlja utisak da je tržište očekivalo manje optimističan ton izjave.
Promena u ovom valutnom paru dogodila se nešto pre odluke ECB da za sada ne menja svoju monetarnu politiku u skladu sa očekivanjima tržišta.
Dok je predsednik ECB Mario Dragi (Draghi) na konferenciji za štampu objašnjavao svoj stav o monetarnoj politici, vrednost evra je opala za 0,7 odsto u odnosu na dolar, a kurs se spustio na 1,1163 dolara za jedan evro.
Pad zajedničke evropske valute usledio je posle upozorenja predsednika ECB da je opasnost po privredni rast ponovo prisutna i predloga da mere kvantitativnog popuštanja ostanu na snazi da bi se sprečilo snižavanje inflacije. ECB je takođe umanjila svoje prognoze privrednog rasta i inflacije.
S druge strane, centralna banka Švedske Riksbank izjavila je da privredna aktivnost države „jača i da inflacija pokazuje jasan rastući trend“, što je primetan kontrast u odnosu na znatno oprezniju izjavu od jula ove godine, kada je neočekivano snizila referentnu kamatnu stopu za 0,1 procentni poen, na minus 0,35 odsto, što je i trenutna vrednost.
U svojoj najnovijoj izjavi centralna banka Švedske ukazuje na znake „oporavka u nesigurnom svetu“, dodajući da je „rast ojačao u SAD i Velikoj Britaniji u drugom kvartalu, dok je u istom periodu privreda evrozone nastavila da raste umerenim tempom“.
U isto vreme, međutim, ostavljen je prostor za dalju akciju ukoliko ona bude bila potrebna. Banka navodi da je „više nego spremna da dodatno pojača ekspanzionističku monetarnu politiku u slučaju da očekivanja u pogledu inflacije ne budu ispunjena“.
Riksbank je u svojoj izjavi snizio ranije prognoze inflacije. Mereno indeksom potrošačkih cena, inflacija se ove godine uopšte ne očekuje, iako je prethodno planiran rast cena od 0,2 odsto. Prognoza za 2016. godinu takođe je snižena.
Ipak, prognoza kamatnih stopa ostala je nepromenjena. Centralna banka i dalje očekuje da će ove i naredne godine stope ostati na nivou od minus 0,3 odsto.
U međuvremenu, jača kruna snižava inflaciju smanjujući cene uvoza. Prema tome, ako centralna banka ne odgovori na nižu inflaciju nižim kamatnim stopama koje slabe valutu, postavlja se pitanje njenog uticaja na prognoziranu inflaciju.
Martin Enlund, analitičar finansijske grupacije „Nordea“, kaže da je reakcija tržišta pomalo „zastrašujuća“, a stav Riksbanka opisuje kao „politiku zasnovanu na nadi“ da će spoljni faktori biti dovoljni da bi se situacija preokrenula.
„Posle novih prognoza i odgovora kreatora monetarne politike, učesnici na tržištu će sve više spekulisati da li je centralna banka promenila svoju funkciju reagovanja. Tržište bi moglo da stavi Riksbank na probu.“
Pre nego što je centralna banka Švedske objavila svoju odluku, stručnjaci iz Barkliza (Barclays) su u svojoj analizi predvideli ishod sastanka.
„Smatramo da u ovom trenutku dalje kvantitativno popuštanje nije opravdano, budući da su monetarni uslovi labaviji nego ikada otkako je nastupio kraj globalne finansijske krize, a privredni rast je i dalje snažan“, kaže analitičar Đuzepe Marafino (Giuseppe Maraffino).
„Međutim, imajući u vidu nedavno slabljenje krune, malu korekciju prognozirane inflacije nadole, povećanu volatilnost na tržištu i sve veću zabrinutost za globalni privredni rast, naša procena kada je u pitanju politika centralne banke može se pokazati netačnom.“
Posle sastanka ECB, glavni naredni događaj za tržište biće objavljivanje avgustovskih podataka o zaposlenosti u SAD narednog petka, što će biti poslednji iz serije ovih uticajnih izveštaja pre sastanka američke Uprave federalnih rezervi (Fed) u septembru.
Sve do pojave ozbiljnih znakova usporavanja privrednog rasta u Kini i naleta volatilnosti na tržištima širom sveta prošlog meseca, postojalo je čvrsto uverenje da će Fed u septembru podići referentnu kamatnu stopu.
Očekivanja su u međuvremenu splasnula, ali će izveštaj o zaposlenosti u SAD (van sektora poljoprivrede), koji se očekuje u petak, biti pomno praćen zbog njegovog potencijalnog uticaja na stav Feda, a pažnja će biti usmerena na podatke o zaradama, kao i o ukupnom broju novih radnih mesta.
Rob Karnel (Carnell) iz kompanije ING kaže: „Sve opcije su otvorene dok u petak ne stignu podaci o zaposlenosti i još ima prostora za iznenađenja na tržištima u oba smera.“
„Uzalud smo čekali podatke o povećanju zarade po satu, i to duže nego što želimo i da se sećamo, a nepotvrđene priče o većim platama se, kako izgleda, nisu prenele na zvanične brojke. Ali moguće je da će podaci o zaradama poslati prilično zbunjujuću poruku kada ih uporedimo sa standardnim brojkama o radnim mestima.“
Katie Martin
Michael Hunter