BEOGRAD - Srpska pravoslavna crkva i vernici danas se sećaju Prepodobnog Pimena Velikog, čije ime potiče od grčke reči pimin što znači pastir. Bio je ranohrišćanski isposnik i monah u Skitijskoj dolini u Egiptu, nedaleko od današnjeg Kaira.
Živeo je od 340. do 450. godine po Hristu. Bio je beoma poštovan i među monasima i među isposnicima, ali i običnim ljudima. Zamonašio se oko 360. godine i u pustinji Skitis ostao do kraja svog zemnog života. Poznate su mnoge njegove izreke i mudrosti. Pravoslavna crkva ga slavi i praznuje 27. avgusta po Julijanskom i 9. septembra po Gregorijanskom kalendaru.
Crkva današnji dan obeležava u znak sećanja upravo na ovog sveca koji je živeo u Ruvi, u vreme cara Mavrikija. U mladosti je bio pastir čiji su psi jednog dana napali nepoznatog čoveka koji se našao u blizini njegovih ovaca. Bejaše mlad pa se u tom trenutku nije najbolje snašao pa su psi potpuno rastrgli nesrećnog čoveka.
Iako se iskreno pokajao, rečeno mu je da će i njega kao nesrećnog čoveka pojesti zveri, što se godinama kasnije i dogodilo. Ali, zahvaljujući milosrđu Gospododnjoj ipak mu je oprošteno, pa je njegova duša zbog iskrenog pokajanja pridodata među prepodobne svece.
Narodna verovanja
Zbog svega što se Pimenu dogodilo, hrišćanski vernici na današnji dan nikoga ne osuđuju i sećanje na ovog sveca služi im kao opomena da greh može da počini svako, ali mu treba oprostiti ako se iskreno pokaje.
(EPK/Wikipedia)