Ovaj tekst preuzet je sa sajta Cosmopolitan
Pročitajte iskreni tekst jedne kolumnistiknje sa portala Elite Daily i šta ona ima da poruči svojoj bivšoj velikoj ljubavi.
" Ljubav je gorka. Ljubav nam daje nadu za budućnost da često zaboravimo kako joj ipak može doći kraj . Zaboravljamo da u jednom trenutku možemo izgubiti sponu koja nas je tako dugo vezivala za voljenu osobu.Kada pukne i poslednja spona koja nas je spajala sa voljenom osobom, prvo pitanje koje nam prolazi glavom je: “Zašto sam se toliko trudila i stavljala ovu vezu ispred sebe? Zašto sam samo ja uložila svu svoju energiiju i išla preko svojih granica?"
I dok tako stojimo okruženi raspalom vezom, pitamo se da li ćemo biti sposobni i jaki da sagradimo nešto bolje i snažnije u budućnosti. Da li ćemo voleti ponovo?
Meni se desilo upravo to da zaluđena rečima i obećanjima poverujem da nema sile koja bi me rastavila od njega. Verovala sam praznim obećanjima koja ne nude ništa osim praznih reči. Ne, ne krivim njega, sama sam kriva što previše verujem u dobro u ljudima i u to da će dato obećanje biti ispunjeno.
Kada mi je on raskinuo obećao je da me nikada neće zaboraviti. Uz pomoć tog obećanja sam živela i verovala da je tako, ta rečenica mi je dala snagu da nastavim dalje. Verovala da smo bili samo pravi u pogrešno vreme…Da li ste se možda zapitali da je strah svih nas da nas voljena osoba ne zaboravi i nakon prekida?
Najčešče pitanje koje sam postavljala sebi nakon raskida je: “Da li misli na mene?”. Da li bih imala nešto od toga i da misli, ako nema nade da nastavimo vezu? Zašto se brinemo da li ćemo ostati u nečijoj memoriji? Da li je to prirodno osećanje, nada ili nešto treće? Da li smo možda sebični zbog toga što želimo da se čvrsto urežemo u nečiju memoriju?Dugo mi je trebalo da prebolim bivšu ljubav, ali više sam razmišljala o tome kako će on jednog dana naći bolju od mene i kako ću zauvek izvetreti iz njegovog srca i glave.
Najgora noćna mora mi je bila kako će zaboraviti sve ono što smo imali.
Zašto sebe mučimo ovim pitanjima? Sigurna sam da nisam jedina. Kako da prihvatimo činjenicu da nas je neko zaboravio, ako mi njega nismo? Kako da se suočimo sa činjenicom da mi njemu nismo bili ono što ona nama jeste. Zato sada kada je prošlo sve, kada sam mirna, spokojna evo šta bih mu poručila:
Plašim se da ćeš zaboraviti šta smo imali. Plašim se da ćeš zaboraviti sve stvari koje smo naučili zajedno. Plašim se da ćeš od čoveka koji si bio sa mnom postati neko drugačiji.
Samo zato što nismo uspeli to ne znači da želim da izbrišem taj deo svog života. Želim da budem poglavlje tvoje knjige. Ne moram da budem ljubav tvog života, ali želim da budem tvoja “velika ljubav”.
Radije bih da me mrziš, nego da me zaboraviš, zato što je mržnja jaka kao i ljubav. Radije bih da osećaš nešto, nego ništa. Želim da me pominješ u razgovorima, da ti dođem ponekad u mislima i snovima.
Ne plašim se da neću pronači drugog tebe. Plašim se da ćeš me ti ZABORAVITI.”
Sa sajta Cosmopolitan pročitajte:
Kada je vreme da oprostimo, a kada zauvek da zaboravimo?
5 razloga zašto će on raskinuti vezu iako je zaljubljen
Seksi SMS-ovi koji će mu se svideti
Da li ste je dobili? 10 SMS poruka koje govore da je zaljubljen u vas
7 poruka koje baš svaki momak želi da dobije od svoje devojke!