Na toj slici, koja se nalazi u Mocarthausu, tj. u Volfgangovom stanu u Beču, nedaleko od ulaznih vrata, brat i sestra sede za klavirom, s isprepletenim rukama, dok oboje sviraju. I to je jedan od pokazatelja da je Mocart imao sestru koja je, verovali ili ne, isto znala da svira. Kao i njen brat. Ako ne i bolje...
Teško je doći do informacija o Nanerl, jer čak i ako se bacite na proučavanje Mocartovih biografija, nećete puno toga naći o njegovoj sestri. Najvećim blagom za otkriće sestre pokazaće se porodična pisma. Postoje njih na stotine, a očuvana su zato što je na njih pazila Volfgangova starija sestra.
Većinu su pisali Leopold (njihov otac) i Volfgang, ali preživela su i neka Nanerlina pisma. A pomoću tih pisama polako će se pojaviti lik sestre koja je odrastala i živela u senci poznatog brata.
Maria Ana je bila dete genije pa je s bratom bila na turneji po Evropi (čak su 18 meseci ostali u Londonu - 1764. i 1765. godine), i da su zajedno nastupali kao 'vunderkinder'.
Postoji nekoliko recenzija u kojima se uzdiže Nanerlino umeće, pa je ona čak prva počela da zarađuje od tih nastupa. To je trajalo sve do njenog 18. rođendana.
Devojčica je nastupala i išla na turneje, i nije bilo ničeg čudnog u tome, ali ako bi to isto nastavila da radi mlada žena, ona je rizikovala gubitak reputacije.
Nepoznat dalji opus
I tako je u jednom trenutku jednostavno ostavljena u Salcburgu, pa je njen otac poveo samo sina na sledeće putovanje diljem Europe. Nannerl više nikad nije išla na turneju, a niko je nije pitao šta o tome misli ni kako se oseća.
Ali usprkos tome što je trebala da stisne zube i nastavi bez reči, ona nije nikad odustala od svojih snova. Pisala je muziku i slala svoje kompozicije ocu i bratu. Volfgang ih je prozvao 'predivnim' i podsticao je da nastavi da piše još više, ali koliko je poznato, otac nije ništa komentarisao.
Nije poznato da li je nastavila da komponuje ili ne, jer njena muzika nije preživela. Možda nikome nije pokazala nove kompozicije, možda ih je uništila, možda ih otkrijemo jednog dana... a možda već i jesmo samo smo ih pogrešno pripisali njenom bratu?!
U ono vreme žene se nisu motivisale da komponuju ili izvode muziku, iako je Volfgang otvoreno pisao da niko nije znao tako dobro da izvodi njegovu muziku kao njegova sestra, a otac je opisao kao 'jednu od najveštijih izvođačica u Evropi', sa 'savršenim uvidom u harmoniju i modulacije', pa je rekao da je ona znala toliko uspešno da improvizuje da bi svi ostali bez teksta.
Uprkos svemu tome, Nanerl nije dobila priliku da uspe i doživi vrhunac svojih uspeha. A čak ni ono što je stvorila nije bilo cenjeno ni sačuvano, kao što je uostalom većina ženskih kompozitorki i izvođačica onog doba zaboravljena, pa je njihova muzika zaboravljena ili skuplja prašinu u nekoj biblioteci.
Baš zato je Silvia Milo s rediteljem Ajzakom Birnom odlučila da oda počast Mocartovoj sestri, a na taj način i svim drugim sestrama i ženama onog doba, koje su morale da sklone svoj talenat i umeće zbog toga što su rođene u 'pogrešnom polu u pogrešno vreme'.
I tako je nastala predstava u kojoj doduše nema pokušaja stvaranja Nanerline muzike, ali je prikazan portret njene muzičke mašte, pa se koriste zvukovi koje je verojatno nosila u ušima i glavi a koji su činili njenu svakodnevicu.
Predstava 'Other Mozart' na turneji je već dve godine, a uskoro će se prikazati 100. put, i to blizu mesta na kom je nekada Maria Ana svirala u Londonu, pa će tako još jednom, 250 godina kasnije, oduševiti gledaoce.
(Guardian)