Vreme koje je potrebno za dolazak i odlazak s posla na početku i kraju svakog dana trebalo bi zakonski da se uračunava u radne sate, proizilazi iz presude Evropskog suda pravde. Taj sud presudio je da radnicima bez fiksnih kancelarija mora biti plaćeno vreme koje potroše na putovanje na posao i s posla, dok im se po trenutnim propisima to ne računa.
Ovo bi moglo značiti da bi kompanije koje zapošljavaju radnike kao što su električari, instalateri plina ili prodajni zastupnici mogle da prekrše propise EU o radnom vremenu ako, na primer, odaberu da zatvore regionalnu kancelariju.
Sve u cilju zaštite zdravlja i sigurnosti radnika
Evropski sud kaže da je presudom zaštitio “zdravlje i sigurnost” radnika prema Direktivi Evropske unije o radnom vremenu. Presuda se vrti oko slučaja iz Španije koji uključuje i kompaniju sigurnosnih sistema Tyco.
U presudi stoji: “Činjenica da radnici započinju i završavaju putovanja u svojim kućama direktno proizilazi iz odluke njihovog poslodavca da ukine regionalne kancelarije, a ne iz želje samih radnika. Zahtevati od njih da podnesu teret odluke poslodavca bilo bi u suprotnosti s ciljem zaštite sigurnosti i zdravlja radnika koji proizilazi iz Direktive, što uključuje nužnost garancija minimalnog perioda odmora radnicima”.
(Independent)