Valjevci se već više od decenije ponose Milošem Teodosićem, kapitenom i liderom košarkaške reprezentacije Srbije, koja pod njegovom dirigentskom palicom na terenu pokušava da izbori plasman na Olimpijske igre i domogne se titule prvaka Evrope.
Plejmejker CSKA prve košarkaške korake napravio je u valjevskim klubovima Student i Metalac, a 2004. preselio se u Beograd, gde je nastavio karijeru u FMP Železniku.
– Imao je pet-šest godina kad je počeo da igra košarku. Postavili smo koš na vrata od garaže u dvorištu i tu je zajedno sa starijim bratom Jovanom i dedom Milošem, po kome je dobio ime, napravio prve košarkaške korake. Bio je ratoboran od malih nogu i voleo je da u svemu bude prvi.
Posle nekog vremena, odlučio je da trenira fudbal i jedno vreme je branio u pionirima Budućnosti. Međutim, na nagovor njegovog brata Joce, opet se vratio košarci. Nije nam bilo nimalo lako, ali smo svi od početka verovali u njega - kaže Miloševa baka po majci Božana Trifunović.
Igrao je i za Borac iz Čačka (2005-2006), a onda se opet vratio u beogradsko predgrađe. Sa Železnikom je 2007. osvojio Kup Radivoja Koraća.
Dragan Kićanović je posle prvog velikog trofeja Teodosića u dresu FMP-a, i osvojenog Kupa protiv Partizana, čestitajući mladom košarkašu na izvanrednoj partiji, rekao:
-Miloše bićeš veliki igrač. Samo nastavi ovako.
- Bilo je baš tako. Rekao mi je, svojom igrom vratio si mi veru u srpsku košarku. Bio sam u pozitivnom šoku cele večeri jer to nije rekao bilo ko, već jedan veliki igrač i čovek kakav je bio i ostao Kićanović, po mom sudu najbolji igrač u istoriji srpske košarke. Baš to Kićino obraćanje mi je pomoglo da nastavim još upornije, svestan da samo trudom mogu do uspeha – govorio je Miloš pre nekoliko godina.
-Čovek se rađa sa talentom za igru, osećejem za dodavanje. To je Božiji dar. Shvatio sam još kao klinac da u tom pasu ima nešto posebno. Finte taj valjevski šmek, drskost, sam učio kao mali na Studentu, kraj Ljubostinje. Sve počinje od mog prvog trenera Milovana Teofilovića – Belog. Pomen Teodosićevog prvog trenera, prilika je za priču o Valjevu.
- Ponosan sam na Valjevo. Uvek mi je nedostajalo i zato koristim svaki trenutak da budem sa porodicom. U svakoj prilici ističem da sam Valjevac, i ponosan sam zbog toga - rekao je Miša.
Iz vremena dok je igrao u Srbiji pamti se i da je treneru posle dva pogrešna pasa preko celog terena rekao da je siguran da lopta može da prođe. Pokušao je i treći put i – uspeo a onda se obratio klupi “Jesam rekao da može da prođe.
Sa Olimpijakosom je osvojio grčki kup 2010, a od 2011. član je CSKA iz Moskve, sa kojim je osvojio četiri nacionalne titule i isto toliko regionalnih VTB liga.
Iz vremena kada je živeo u Atini i isticao da mu je krivo što nema više vremena da se viđa sa Milenkom Tepićem (igrao godinu dana za Panatinaikos), sa kojim druguje od malena.
U Atini se zaljubio u grčku muziku. Teo koji kaže da sluša sve tada je zavoleo i Adonisa Remosa. A nama je po povratku iz Španije sa Mundopasketa pokazao i kako peva u pratnji saigrača.
Na završnom turniru Evrolige u sezoni 2009/2010. izabran je za najkorisnijeg igrača (MVP), a 2010. FIBA Evropa proglasila ga je najboljim igračem godine.
Pre toga, Teo je nastupao za juniorsku selekciju naše zemlje i 2003. na Evropskom prvenstvu osvojio je zlatnu medalju, a 2005. i 2007 sa nacionalnim timovima do 18 i do 20 godina ponovio je uspeh. Godine 2007. bio je proglašen za najkorisnijeg igrača šampionata.
Šampionat 2005. godine je igran u Pioniru, a Miloš tada golobradi mladić je posle finala, gde je kao i na svim takmičenjima sa svojom generacijom trijumfovao, otišao na tribine i poljubio tadašnju devojku. Svima koji su bili u dvorani taj detalj je bio upečatljiv i simpatičan.
-Ako popravi odbranu, Teodosić će biti vrhunski igrač, jer ima lucidnost kakvu je imao Saša Đorđević. Niko ne zna šta će da uradi i da vidi”, rekao mi je tada bivši reprezentativac, danas NBA skaut Danko Cvjetičanin.
Na Evrobasketu 2009. u Poljskoj bio je jedan od vođa tima koji je osvojio srebrnu medalju i izabran je u najbolju petorku turnira, a bio je i najbolji asistent.
- Svoj san smo dosanjali, osvojili srebro, izašli na balkon Skupštine provozali se kroz Beograd u otvorenom autobosu - kazivao je Teodosić.
Miša, kako ga Valjevci i roditelji zovu preko noći postao meta, bilbord sa njegovom slikom ispred dvorane u Katovicama opsedale su devojke, i uz osmeh pozirale pred namrštenim momcima.
- Svako ima pravo da iskaže naklonost prema nekom drugom. To je bio njihov izbor , kao i onih hrabrijih devojaka da me zamole da se fotografišemo i da im dam autogram. Nikoga nisam do sada odbio, a tako će biti i ubuduće. Slava ima svoju cenu, ja to razumem, i ne pada mi teško. Ističem , ponovo, ni ja ni moji drugovi se posle srebrne medalje u Katovicamna nećemo promeniti, ostaćemo isti”, govorio je pre šest godina.
- Saradnja sa Dudom Ivkovićem je posebna priča, Traje još od prošle godine i kvalfikacija. Njegov uticaj na poboljšanje kvaliteta moje igre je nemerljiv. Razgovarai smo mnogo puta često gledali kasete. Čast je bilo učiti od Dude. Znao je čak i u toku utakmice da me posavetuje. Ipak, jedan detalj ga čini posebnim. Svi na nogama u trenucima odluke u polufinalu protiv Slovenije. Vriska na klupi, a posle su mi drugovi pričali, jer ja to nisam video, Duda je stajao po strani i smireno kao da se ništa ne događa posmatrao dramu. To može samo Duda Ivković.
Teodosić je sa Krstićem označen kao glavni krivac pa je propustio dva meča na startu Mundobasketa, koji će pamtiti po dva detalja.
Prvi je trojka preko Garbahose sekund pre kraja četvrtfinala sa Španijom, kojom je overen odlazak u polufinale, a drugi velika sudijska nepravda u polufinalu sa Turcima, posle koje je Srbija ostala bez medalje.
-Plan je bio jednostavan: treba da postignemo koš. Svi smo bili umorni jer je meč bio na samom kraju, a Duda (Dušan Ivković) mi je samo rekao da je poslednji šut moj. Kakav tačno - to nije važno. U takvim situacijama, uopšteno govoreći, nemoguće je predvideti kako će završiti poslednji napad. Možete samo da se nadate - rekao je Teodosić.
Ritual tokom bacanja
Oni koji pažljivo prate ponašanje i gestove Miloša Teodosića tokom mečeva, primetiće da srpski košarkaš ima poseban ritual prilikom izvođenja slobodnjih bacanja. Na pitanje da li je to prizivanje sreće ili poseban pozdrav nekome rekao je:
-I jedno i drugo.
Od Svetskog prvenstva u Turskoj, pa sve do pre godinu dana Teodosić je igrao sjajnu košarku, pojedinačno bio u vrhu, ni sa reprezentacijom ni sa CSKA nije dolazio do najvećih trofeja. Srbija je posle kontinentalnog šampionata u Litvaniji igrala kvalifikacije za naredni Evrobasket u Sloveniji, na kom se dokopala Mundobasketa u Španiji, a CSKA je sa Teom na čelu pet puta igrao završnicu Evrolige, ali je nije i osvojio. Okončao je i četiri godine dugu vezu sa odbojkaškom reprezentativkom naše zemlje Majom Ognjenović.
Iako nije bilo rezultata koje je najviše želeo Miša je prošle godine na treningu dokazao i nešto u šta su mnogi sumnjali. Da, srpski plej zakucava. Ne verujete? Pogledajte.
A onda je u život momka, koji je kao dete voleo da se igra kauboja i indijanaca, kao selektor Srbije ušao Aleksandar Đorđević i sve se promenilo.
-Teodosić je bio moj zadatak, kao što je Miroslav Raduljica bio zadatak Jovice Antonića. Svako od nas imao je određene igrače i tražili smo način da od njih dobijemo najveći kvalitet u najpotrebnije vreme - izjavio je Đorđević.
-Davao sam mu da čita tekstove na temu šta je komandant, vođa, o odnosu prema igračima, kako se postupa prema poslednjem i najboljem od njih. pričao sam šta igračima znači moja kritika, a šta kapitena i jegovog drugara. Koliko ih više boli kada ih igrač naruži. To je moj posao i kada ja kritikujem to je ok, ali kada igrač to uradi, sve to ima potpuno drugu težinu. ili obrnuto kada se hvali. Kada on kaže Štimcu da je imao odličan blok, Štimac poraste do 225 centimetara, a kada ja to kažem, on mi odgovori da zna i da je zato u reprezentaticiji.
U finalu Mundobasketa Srbija je poražena od Sjedinjenih Američkih Država, a mnogi navijači, čije poverenje Miloš ima, su tada isticali da je u ovoj generaciji on srpski Majkl Džordan.
U prvom delu Evrobasketa na kom, kao što rekosmo pokušava da posle dvanaest godina odvede Srbiju na košarkaški turnir Olimpijskih igara, za šta je potrebno osvojiti najmanje srebro, Miša, nije igrao kako ume. Tu i tamo pojavile su se kritike navijača, posebno što u dva vezana meča protiv Nemačke i Islanda nije pogodio trojku. A onda je protiv Turske i Italije, pogađao, postao najbolji asistent u istoriji Evrobasketa i pokazao da je kriza prošla i da je pun samopouzdanja spreman da povede tim to trona, na kom smo poslednji put bili pre 14 godina.
Napustiću reprezentaciju ukoliko za Srbiju bude igrao stranac!
Jedan od najboljih košarkaša Evrope Miloš Teodosić izjavio je da bi se povukao iz reprezentacije Srbije ukoliko bi bio angažovan strani igrač.
Teodosić je prošle godine naveo da srpskoj reprezentaciji nije potrebno da dovodi strance kako bi došla do uspeha.
-Ako bi Srbija odlučila da uzme stranca u reprezentaciju, ja bih tog trenutka prestao da igram za nacionalni tim. Ne bi me to zanimalo čak ni kao navijača, u tome ni na koji način ne bih želeo da učestvujem. Meni to nije normalno -, rekao je Teodosić i istakao je da se zna „šta je klub, a šta reprezentacija”.
-Ja bih uvek igrao s onim što imam, bez obzira da li je to dovoljno za zlato, peto ili deseto mesto. Čak i da imamo priliku da dovedemo stranca s kojim bismo sigurno bili prvaci, ja to svejedno ne bih prihvatio. To nema smisla. Radi, stvori prave igrače, stvori pravu reprezentaciju, pa s njom osvoji medalju. A ne da se švercuješ s nekakvim strancima koji nemaju veze s tom zemljom -, kazao je, između ostalog, Teodosić.