Šveđanka Matilda Akselson odselila se 9. septembra u Belgiju. To je objavila na svom Fejsbuk profilu, zajedno sa svojim opažanjima o njenom statusu migranta nasuprot stavovima Evrope o izbeglicama iz Sirije. Njen status je podelilo oko 2.000 ljudi, a mi ga prenosimo u celosti:
Danas sam se odselila u Belgiju. Ne zato što sam primorana na to. Ne zato što strahujem od nečega. Ne bežim od pretnji, bola, nasilja. Preselila sam se jer mi je tako došlo. Osetila sam želju da se odselim u Belgiju i to sam i uradila. Selidba u drugu državu je za mene sasvim laka. Moj pasoš kaže da sam iz Švedske i to mi daje pravo da idem gde god i kad god to poželim.
Trenutni sistem u Švedskoj daje mi pravo da biram svoju zemlju boravka, bez obzira na moje stvarne potrebe. Ovde sam dobrodošla. Društvo me prihvata, učtivo pozdravlja i poštuje kada uđem u autobus.
Mogu da podnesem prijavu za boravišnu dozvolu bez da moram da kampujem nedelju dana ispred odeljenja za imigrante. Niko ne preispituje moju odluku o selidbi. Niko mi ne govori da se vratim odakle sam došla.
Niko mi ne uskraćuje pravo na zaposlenje, ne vređaju se moja religiozna ubeđenja i ne uskraćuje mi se mogućnost integracije u društvo. Ali, zašto je to tako?
Zašto me žele tako očajnički? Zašto si, o dragi Sistemu, rešio da baš mene želiš za deo svog društva?
– Da li sam možda hirurg, profesor ili lingvista?
Ne. Ali, zato znam sve o svim mogućim TV serijama.
– Da li imam 20 godina iskustva u nekom zanatu, da li umem da brinem o deci?
Ne. Ali, spremiću vam sjajan suvi martini ako me lepo zamolite.
– Da li imam ogroman kapital koji ću investirati u vašu zemlju?
Ne. Ali, ako imam višak novca, volim da odem u šoping.
– Da li postoji verovatnoća da ću ceo život provesti u vašoj zemlji i time doprineti razvoju vaše ekonomije ili pomoći u povećanju populacije?
Ne.Ali, verovatno ću provesti par svojih mladalačkih godina obilazeći noćne klubove, a potom krenuti u narednu avanturu.
– Da li se selim zato što mi je dom razoren? Da li bežim od rata i gladi? Da li sam odlučila da svu svoju porodicu smestim u majušni gumeni čamac i putujem preko opasnih voda jer znam da su čak i tu sigurniji neko u svojoj državi?
Ne. Prosto, došlo mi je da se odselim. Ja sam ISELJENIK. Tako me zovu. Nisam imigrant, niti migrant iz Evropske unije. Nisam stranac, niti parazit. Ja sam državljanin EU, i stoga, Sistem smatra da sam "jedan od njih". Ne želite me zato što sam posebna. Nemate nikakve potrebe za mojim veštinama. Želite me jer sam iz Evrope.
Među njima ima hirurga, profesora, lingvista, zanatlija, radnika, investitora. Svi oni žele da doprinesu društvu Evropske unije. Žele da sagrade domove i izrode decu, da stvore trajnu budućnost ovde. Međutim, oni nisu poželjni. Umesto njih, Evropska unija bira mene.
Dragi Sistemu, zar ne vidiš da nisi samoodrživ? Zar ne vidiš da diskriminišeš ljude koji žele da investiraju u tebe?Zar ne vidiš da odluka da "prihvatiš najmanju moguću količinu izbeglica" nije ono od čega ćeš profotorati na duže staze, već ćeš propustiti jednu od najvećih prilika za razvoj?
Proteklih nedelja, donirali smo novac, srca i vreme da eliminišemo sve načine na koje diskriminišete izbeglice. Umesto toga, biramo da kažemo "Dobrodošli". Nemačka je istupila napred, kao i Švedska. Oni, i još par država rešili su da promene svoj Sistem. Ne samo iz humanitarnih razloga. Ne zato što pokušavaju da budu heroji.
Ne zato što žele da žrtvuju svoje bogatstvo da bi izbeglicama učinili uslugu. Menjaju Sistem jer su dovoljno pametni da shvate da će na duge staze prihvatanje ovih ljudi naterati njihovo društvo da procveta. Dragi Sistemu, Molim te, veruj mi na reč:
Želiš ove snažne ljude dostojne divljenja u svom društvu. Oni ti trebaju, a ne ja", završila je Matilda svoj status.