Prvi dani bez stresa
U školi…
Pokušajte da imate što više zajedničkih trenutaka s detetom. Iako većini dece povratak u školu nije omiljen, pronađite način da mu ove dane učinite lepšim:-napravite malu svečanost, otiđite zajedno u bioskop ili na neki drugi način poželite jedni drugima srećan početak još jedne školske godine.
Važno je da detetu pružite jasnu podršku, da mu kažete da ćete biti uz njega šta god da se dogodi i da uvek može da računa na vašu pomoć.
U vrtiću…
Sa pripremom deteta na vrtić počnite mesecima pre nego što ga odvedete prvi put. Povremeno s njim prošetajte do vrtića, kažite mu kako će uskoro i ono dolaziti da se tu igra. Uputite ga u sve lepo što ga tamo čeka, kao što su novi drugari, nove igre, nova iskustva.
Prvih dana postepeno produžavajte detetov boravak u vrtiću.
Dozvolite detetu da ponese u vrtić nešto što će doprineti da se u novom ambijentu oseća sigurno. To može biti njegova omiljena igračka, jastuk, ćebence, slikovnica…
Izbegavajte preterano duga pozdravljanja. Dogovorite se s vaspitačicom da vas pozove ukoliko dete bude neutešno ili u slučaju neke ozbiljnije krize. Veoma često se dešava da upravo prvi dani detetu budu najzanimljiviji, jer se tada tek upoznaje s novim prostorom, novim igračkama, vaspitačicama i drugom decom, pa samim tim ne oseća toliku potrebu za roditeljskim prisustvom.
Nemojte dozvoliti da dete vidi koliko se vi sami brinete ili strepite, koliko ste nesigurni ili uplašeni. Pokušajte da budete vedri, da šaljete poruke sigurnosti, na primer: Zaista mislim da ćeš se u vrtiću danas dobro provesti, jedva čekam da kasnije pričamo o tome kako je ko od nas proveo dan...
U periodu adaptacije važno je da isključivo roditelji vode dete u vrtić i vraćaju ga kući.
Kada ste zajedno kod kuće, naročito preko vikenda, posvetite detetu više vremena i nastojte da ga zajednički osmislite. Kućne obaveze mogu da sačekaju. Naime, kada dete krene u vrtić, pojačava se njegov osećaj da mu roditelji nedostaju.
Još saveta…
Obezbedite detetu miran kutak za učenje svakog dana u isto vreme i držite se tog rasporeda. Tako će dete steći rutinu, biti efikasnije i posle toga biti slobodno za igru i druženje.
Slušajte svoje dete. Posvetite mu svu pažnju i vreme. Nemojte ga odmah kritikovati kada se pojavi problem, već ga pustite da vam samo ispriča i zajedno pronađite rešenje.
Ako se dete plaši kontrolnih zadataka, naučite ga da zastane, duboko udahne, polako i pažjlivo pročita sva pitanja i tek onda počne da ih rešava, prvo lakša, a teža na kraju.
Pohvalite dete ne samo zbog ocena već i zbog njegovog zalaganja. Stavite mu do znanja da cenite i put do uspeha, a ne samo konačan rezultat, što će mu dati dodatnu motivaciju
Pomozite đaku prvaku
Samostalan rad Od samog početka usmeravajte dete da svoje zadatke obavlja samostalno. Kontrolišite domaće zadatke i školske obaveze, ali nemojte ih vi raditi umesto njega. Važno je da od početka stvori radne navike. Naučite ga da pažljivo čita tekst i uči s razumevanjem. Obezbedite mu odgovarajući kutak za učenje.
Razgovor Kod kuće nemojte samo pričati o časovima i obavezama već i o velikom odmoru, drugarima. Vaše insistiranje će kod deteta stvoriti naviku da vam prepričava i s vama deli događaje iz svog školskog dana.
Učenik-dete Samo zato što je pošlo u školu, kod deteta neće nestati potreba za igrom ili igračkama, niti za roditeljskom pažnjom. Zato i kada u školi nije pokazalo sjajno ponašanje ili dobilo najviše ocene, umesto grdnje ili kritike, radije potražite uzroke da biste sve neželjene pojave iz korena promenili.
Strah od škole
Kod neke dece može da se javi i strah od škole. Uzroci su različiti: strah zbog odvajanja od roditelja, strah od njihovih prevelikih očekivanja u pogledu uspeha i ocena, strah usled vršnjačkog nasilja… Školska fobija se manifestuje kao otpor deteta prema odlasku u školu, a javljaju se i simptomi, od kojih su najčešći glavobolja, bolovi u stomaku, lupanje srca ili umor, a svi oni nestaju preko vikenda i za vreme raspusta.
Pazite na skriveni kofein!
Kada kažemo kofein, prvo pomislimo na kafu. Međutim, brojni prehrambeni proizvodi sadrže skriveni kofein, a najviše ga ima u gaziranim pićima i čokoladi, što svakodnevno konzumira većina dece. Maksimalna dnevna doza za dete do šest godina ne sme da prelazi 40 mg, a istrživanja Univerziteta iz Nebraske pokazuju da deca unose oko 100 mg kofeina dnevno, što je ekvivalentno dvema limenkama koka-kole. Pored gaziranih i energetskih pića, kofein sadrže i zeleni i crni čaj i čokolada (mlečna 3-45 mg, a crna 15-105 mg u 100 g). Kofein, kao stimulans srčane i moždane aktivnosti, loše utiće na san, ali i podstiče hiperaktivnost tokom dana. Moguća je i dehidratacija, pošto je kofein diuretik, a kako se najčešće unosi putem gaziranih napitaka punih šećera, posredno dovodi i do gojaznosti.
Deca koja lažu bolje pamte
Naučnici sa univerziteta na Floridi, Šefilda i Stirlinga, sproveli su zanimljiv eksperiment s mališanima uzrasta od sedam do jedanaest godina. Istraživanje objavljeno u časopisu Experimental Child Psychology pokazalo je da deca koja su sklona laganju bolje pamte i brže razmišljaju. Naime, deca su rešavala test opšteg znanja, a rečeno im je da ne smeju da zaviruju u tačne odgovore, što su pojedini mališani uporno činili. Kasnije su radili test pamćenja reči i slika, a rezultati su pokazali kako su oni koji su varali upamtili više reči, ali manje slika od dece koja nisu varala. Razlog tome je što je laganje usmerenije na verbalne informacije nego na vizuelne – oni koji lažu, moraju dobro da zapamte šta su rekli da ne bi bili otkriveni.
Tekst: Vanja Ostojić