To su pitanja koja postavljamo gotovo svakodnevno i na koja će nam odgovore dati specijalista gerijatrije dr Dragoslav P. Milošević iz Kliničko-bolničkog centra „Zvezdara”.
Biološka i hronološka starost
– Mada je prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji preporučena granica 60 godina, u većini zemalja opšte je prihvaćeno da se kao granica starosti prihvati 65 godina života. U osnovi starenja je ćelija. Starost se karakteriše poremećenom homeostatskom funkcijom, opadanjem psihofizioloških adaptivnih kapaciteta i promenama u biološko-molekularnim funkcijama. Treće životno doba praćeno je brojnim promenama organa i organskih sistema, što uslovljava ubrzano slabljenje i oštećenje brojnih funkcija – objašnjava dr Dragan Milošević.
Biološka i hronološka starost nisu jednake, već su uslovljene čovekovom genotipskom i fenotipskom individualnošću i ispoljavaju se u različitim životnim razdobljima. Nauka potvrđuje da je gotovo nemoguće odrediti stvarnu granicu između evolucijske i involucijske etape starenja.
Najčešći zdravstveni problemi
– Deo medicine koji se bavi bolestima starih zove se gerijatrija. Gerontologija je širi pojam i obuhvata sve naučne aktivnosti čiji je objekat ispitivanja čovekovo starenje. Iako je pojam gerijatrije uveden pre više od sto godina, ona je relativno nova medicinska specijalnost koja je prvo počela da se razvija pedesetih godina prošlog veka u Velikoj Britaniji, a nešto kasnije i u SAD-u. Osnovne karakteristike gerijatrijskog bolesnika jesu neuobičajeno ispoljavanje bolesti i pojava sekundarnih oboljenja – kaže dr Milošević.
Najčešći zdravstveni problemi starih ili takozvani gerijatrijski džinovi jesu demencija i delirijum, nestabilnost i padovi, inkontinencija, nepokretnost i jatrogeneza (bolesti prouzrokovane medicinskim tretmanom ili propustom bilo kog zdravstvenog radnika tokom lečenja bolesnika).
Zdrava starost
Da bi se stekla potpuno slika, potrebna je kratka gerijatrijska procena, koja omogućava uvid u sve najvažnije funkcije stare osobe. Ona se sastoji od tri dela: socijalni, procena funkcionalne sposobnosti i medicinski. Praktično nema bolesti gde ne postoji neka posebnost povezana s lečenjem u starijem životnom dobu i zato je potreban dodatni oprez.
– Bolest se u starosti često ispoljava atipično. Tako je, na primer, znatno češći infarkt miokarda bez bola u grudima, pneumonija neretko protiče bez povišene temperature ili leukocitoze, dok se urinarna infekcija može manifestovati delirijumom, uz izostanak tegoba u urogenitalnom traktu – navodi dr Milošević i dodaje da zdrava starost podrazumeva odsustvo bolesti.
Šta je treće doba?
Podela trećeg životnog doba:
„mladi stari“ osobe stare od 65 do 74 godine
„srednje stari“ od 75 do 84 godine
„stari stari“osobe starije od 85 godina
Najčešći zdravstveni problemi starih:
- demencija i delirijum
- nestabilnost i padovi
- inkontinencija (nekontrolisano mokrenje)
- nepokretnost
- nesamostalnost
Najslabije tačke gerijatrijskog pacijenta koji moraju da se uvek kontrolišu:
- mozak
- donji urinarni trakt
- kardiovaskularni sistem
- mišićno-koštano-zglobni sistem
Druženje starijih
U glavnom gradu trenutno postoje 23 dnevna centra i kluba za starije koje posećuje oko 7.000 penzionera i koji zadovoljavaju njihove najrazličitije potrebe, od uspostavljanja kontakata, druženja i sprečavanja osećaja usamljenosti, do potvrđivanja sopstvene ličnosti kroz različite humanitarne i kreativne aktivnosti.
Pozitivan uticaj životinja na zdravlje
Odlazak u penziju za mnoge ljude predstavlja jednu od najznačajnijih životnih promena, a ona ne mora uvek da bude prijatna. Nisu svi penzioneri napravili plan, nemaju svi unučiće s kojima će provoditi vreme ili neki novi posao. Smirivanje koje donosi penzija nekim ljudima može da donese i loše raspoloženje, pa čak i osećaj da nikome nisu potrebni. Usamljenost nije najbolji razlog za usvajanje psa ili mačke, ali upravo je kućni ljubimac mnogim penzionerima vratio životnu radost, osećaj da su nekome potrebni i da svoje vreme korisno provode. Razmislite o tome!