Na današnji dan 1961. godine rođena je Sonja Savić.
Među ljudima koji su je poznavali ostala je upamćena kao osoba koja je zračila dobrotom i harizmom, a publika će je pamtiti po maestralnim ulogama u ostvarenjima „Una“, „Šećerna vodica“, „Davitelj protiv davitelja“, „Život je lep“ ili „Mi nismo anđeli“.
Pomagala rediteljima
Na Fakultet dramskih umetnosti upisala se 1977. godine i važila je za najtalentovaniju glumicu generacije u klasi sa Zoranom Cvijanovićem, Buletom Goncićem, Branimirom Brstinom i Oliverom Ježinom.
- Imao sam sreću da poznajem Sonju. Igrala je u mom filmu „Tango je tužna misao koja se pleše“. Kao glumica bila je veoma zahvalna za režisere jer je svojim idejama pomagala kvalitetu filma. To se najbolje osetilo kod Miše Radivojevića, gde ona nije bila glavna glumica. U ostvarenju „Dečko koji obećava“ bila je taj dečko koji je obećao režiseru dobar film - priseća se Puriša Đorđević, koji je pratio glumičin rad i u teatru:
- Manje se zna da je Sonja u sopstvenoj režiji radila pozorišne komade, koji nisu imali ime niti su bili od nekog poznatog pisca. Ti komadi bili su delo Sonje Savić, koja je na sceni pokušala da promeni pozorišni život u Beogradu. Danas mogu mirno da kažem da je ona bila retka ličnost i najbolja glumica i teško da će je iko prevazići.
Iskulirali peticiju
Osamdesetih godina pripadala je novom talasu beogradskih umetnika, zajedno s Milanom Mladenovićem i Ivicom Vdovićem Vdom. Ovaj period života smatrala je najboljim i sa setom ga se sećala. Devedesetih je sarađivala s grupom Supernaut, koja se borila protiv umetničkog establišmenta Srbije. Preminula je 23. septembra 2008. godine i sahranjena je u selu Donja Gorevnica. Njenom poslednjem ispraćaju od kolega je prisustvovala samo Dara Rančić.
U Čačku je pre četiri godine pokrenuta inicijativa da ulica ili park dobiju njeno ime i sakupljeno je 750 potpisa za peticiju. Ipak, od toga još uvek nema ništa.
Uloga karijere
ŽIVOT JE LEP
Ulogu karijere Sonja Savić ostvarila je u filmu „Život je lep“ Bore Draškovića, za koju je nagrađena u Veneciji. Muzičku numeru, koja se i danas rado čuje, otpevala je njena velika prijateljica Bebi Dol.
REAGOVANJA
Miroslav Ilić
Pamtiću je do groba
Bili smo dobri, dobri drugari. Pamtiću je do kraja života i neka joj je laka crna zemlja.
Bule Goncić
Bila mi je kao sestra
Moje prijateljstvo sa Sonjom datira iz perioda kad sam imao sedam godina. Bili smo kao brat i sestra. To su stvari o kojima ne bih želeo da govorim u javnosti, neka moja lična tragedija. Mi smo generacija koja je presečena ratom u najboljim godinama. Izgubili smo motivaciju, ambiciju i snagu.