Oni koji su doživeli iskustvo bliske smrti najčešće opisuju bleštavo svetlo na kraju tunela, ali zabeležena su i druga neobična iskustva. Ovo je priča dvojice mladića koji su uspeli da se otrgnu smrti.
"Osećao sam da velikom brzinom idem prema gore, kao da me usisava usisavač ogromne snage. Doduše, nisam video belu svetlost, jer verovatno nisam otišao tako daleko. Povratka natrag se ne sećam, ali sećam se putovanja prema gore. Mogu reći da je tok svesti neprekinut, nešto kao kad tonete u san pa nemate osećaj prelaska niti da se išta menja.
Međutim, ovde se zaista sve nastavlja u okviru logike, nema čudnih i nespojivih elemenata kao u snu. Ja sam znao da odlazim i osećao sam strah. Bio sam svestan da umirem, ali i da to ne želim. Kad su me oživeli, sada već uz prisustvo hitne pomoći, kažu da sam se tresao kao spojen na struju, neverovatno frekvencijom i ponavljao: "Bože, živ sam". Međutim, ja se toga ne sećam. Moje prvo sećanje počinje tek nakon nekog vremena provedenog u bolnici", priča kantautor iz Zadra Dalibor Prochazka o svojem iskustvu kliničke smrti.
Inače, klinička smrt je prema definiciji zastoj srca, prestanak cirkulacije, prestanak dotoka kisika u sve vitalne organe, odnosno u čitav organizam, pre svega u mozak.
Spasao ga prijatelj
Dalibor je imao 18 godina kad se susreo oči u oči sa smrću. Naime, događaj je, nažalost, bio splet nesrećnih okolnosti. Bilo je vruće, slično, priča nam, kao i ovog leta, pa se hteo otuširati. Međutim, bojler se, kasnije se ispostavilo, pokvario i puštao je gas, a prostorija je bila i sveže okrečena.
"Zadnje čega se sećam pre gubitka svesti jest da sam, srećom, otvorio prozor. Domagoj, moj prijatelj, navratio je pukim slučajem i čekajući neko vreme shvatio da nešto nije u redu. Ključno je bilo što sam otvorio prozor, koji je toliko malen da nam ni danas nije jasno kako je moj prijatelj prošao kroz njega. Video je mene u nesvesti i uz dedinu pomoć reanimirao. Pulsa nije bilo neko vreme. Iz njegove perspektive neverovatno je da je celo vreme bio priseban i hladnokrvan, kao navođen. Međutim, došavši kući, kako nam je ispričao njegov tata, celu noć je od šoka periodički nekontrolisano plakao. Bili smo deca, 4. razred gimnazije", priseća se Dalibor.
Gotova pjesma, gotov spot, spremamo se Jas i ja opet u Šibenik. U subotu, u 21h, mislim na HTV u 1. Pjesma se zove "Još...
Tridesetdvogodišnji Dejan Nasipak iz Koprivnice imao je, pak, 21 godinu kad se s prijateljima vraćao iz noćnog provoda i teško stradao u saobraćajnoj nesreći.
"Prijatelj je bio pijan i vozio jako brzo, a kako je zima bila opaka i put klizav, auto je otklizao i smrskao dva mosta. Tada sam ja doživeo kliničku smrt. To me i spaslo jer da je srce kucalo i pumpalo svežu krv u smrskan mozak, glava bi eksplodirala zbog pritiska. Koliko sreće sam imao da se sve poklopilo? Dok su me reanimirali, pao sam u jako duboku komu. Predviđali su da ću ako doživim jutro život provesti vegetirajući", priseća se Dejan, koji danas često upozorava na opasnost vožnje pod uticajem akohola.
Spoznao Boga
Preživeo je noć i proveo mesec dana u takvom stanju i onda se jednog dana počeo da se budi.
"Budio sam se pomalo mesec dana dok nisam postao svesniji života i samog sebe. Znate, prvih meseci nakon buđenja sam imao pamćenje kao "riba". Desetak sekundi sam pamtio, a potom apsolutno ništa nisam znao. Paralelno s tim sam nosio pelene, učio da jedem, govorim, perem zube, žvaćem...
I da stvar još bude gora, ruke i noge su mi se skvrčile, pa su to sve razvlačili kao u starom veku drvenim ‘rastezačama’. I ništa me nije tako bolelo kao rastezanje udova. U tim trenucima sam spoznao dragog Boga. Ja, tada nevernik, odlučio sam da probam jer sam razmišljao: gore od ovog ne može. I počeo sam da se molim i molim i verovao da će manje boleti. S vremenom se to i ostvarilo", priča mladi inženjer geotehnike. Danas je on veliki pozitivac i optimist. I vernik.
Posted by Dejan Nasipak on понедељак 6. јул 2015.
Istančana intuicija
Naime, i za Dalibora i za Dejana doživljaj kliničke smrti označio je prekretnice u životu. Dalibor je rekao da nakon toga ima izrazito istančanu intuiciju, drugačije doživljava ljude, ima uvid u njihove namere, misli pa i njihovu podsvest, dok doktori kažu da je to nemoguće.
- To je zaista naporno i nije jednostavno za živjeti s tim. Oni koji me dobro znaju, moji prijatelji i porodica, znaju o čemu govorim. Kao posljedica toga usledile su godine traženja i lutanja, kao da sam sakupljao i ponovno lepio komadiće sebe. Uglavnom, u početku je to strašno i treba dosta vremena da se nauči živeti s tim.
Jutarnj.hr